Dr Ingo Zetler je profesor u oblasti ličnosti i socijalnog ponašanja na Odeljenju za psihologiju i u Kopenhagenskom centru za socijalnu nauku podataka (SODAS) na Univerzitetu u Kopenhagenu. Njegova istraživanja obuhvataju polja bihejvioralne ekonomije, obrazovne psihologije, psihologije ličnosti i psihologije rada i organizacije. Posebno ga zanimaju istraživanja o nepoželjnom i prosocijalnom ponašanju, povezivanju karakteristika ličnosti sa različitim kriterijumima i međusobno dejstvo ličnosti i situacije u oblikovanju ponašanja. Zetler je studirao psihologiju na Univerzitetu u Bonu, Nemačka, gde je diplomirao psihologiju 2006. godine. Radio je na RVTH Ahen univerzitetu u Nemačkoj, gde je doktorirao 2009. godine, kao i na Univerzitetu u Tibingenu, Nemačka (do 2014. godine).
https://research.ku.dk/search/result/?pure=en%2Fpersons%2F473161
ORCID
Ana Kende je profesorka socijalne psihologije na ELTE Univerzitetu Etveš Lorand u Budimpešti. Njena istraživanja se bave širokom temom međugrupnih odnosa, a posebno istražuje psihološke osnove društvenih promena kako u oblasti smanjenja predrasuda, tako i u angažovanju u društvenim pokretima, volonterizmu i međugrupnoj solidarnosti. Sprovela je brojne istraživačke projekte koji se odnose na antiromanizam, antisemitizam, rodne odnose i stavove prema izbeglicama i imigrantima, sa posebnim fokusom na region istočne i centralne Evrope. Njen rad obuhvata kako osnovna tako i primenjena istraživanja, koja su objavljena u vodećim međunarodnim časopisima. Anna je obavljala rukovodeće funkcije u međunarodnim akademskim organizacijama i dobitnica je Nevit Sandford nagrade za izuzetan profesionalni doprinos političkoj psihologiji 2023. godine, koju dodeljuje Međunarodno društvo za političku psihologiju.
Veljko Jovanović (1984) je redovni profesor na Odseku za psihologiju, Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. U istraživanjima se najviše bavi procenom i činiocima (individualnim i društvenim) subjektivnog blagostanja, prvenstveno zauzimajući kroskulturnu perspektivu. U nastavi, sa studentima preispituje temeljne pretpostavke mejnstrim psihologije i teži da razvije razumevanje psihologije kao nauke i delatnosti neodvojive od istorijskog, političkog i kulturnog konteksta.
https://www.ff.uns.ac.rs/sr/fakultet/odseci/psihologija/zaposleni/veljko-jovanovic
Prava deteta predstavljaju temeljni okvir za razumevanje razvoja, dobrobiti i položaja deteta, ali i za donošenje profesionalnih odluka u radu sa decom. Iz te perspektive, profesionalne uloge nisu neutralne u odnosu na prava deteta, već su usmerene ka njihovom ostvarivanju, zaštiti i unapređivanju. Radionica je namenjena studentima psihologije i drugih društveno-humanističkih disciplina, kao i profesionalcima koji rade ili će raditi sa decom. Njen cilj je produbljivanje razumevanja prava deteta i njihove primene u svakodnevnoj praksi, uz kritičko preispitivanje uvreženih pretpostavki o pravima, obavezama i odgovornostima. Poseban fokus biće stavljen na razumevanje da prava deteta ne predstavljaju skup izolovanih normi, već međusobno povezan sistem koji zahteva promišljanje, refleksiju i odgovorno profesionalno delovanje. Radionica doprinosi razumevanju da zaštita i ostvarivanje prava deteta nisu zadatak pojedinca niti isključivo porodice, već zajednička odgovornost svih sistema koji učestvuju u životu deteta.
Kroz iskustvene vežbe, grupni rad, analizu konkretnih situacija i primenu lestvice participacije, učesnici će istraživati kako se osnovni principi Konvencije o pravima deteta ostvaruju u svakodnevnoj praksi. Razmatraće se pitanja poput: kako uskladiti pravo deteta na participaciju sa odgovornošću odraslih da ga zaštite; kako procenjivati najbolji interes deteta u složenim okolnostima; kako odgovoriti na različite razvojne potrebe dece bez diskriminacije; i kako obezbediti uslove koji podržavaju njihov život, razvoj i dobrobit.Posebna pažnja biće posvećena izazovima koji nastaju kada se u praksi pojave sukobi između pojedinih prava, potreba i interesa, kao i načinima donošenja profesionalnih odluka koje omogućavaju da sva četiri osnovna principa prava deteta ostanu istovremeno zaštićena i uvažena. Polazeći od Bronfenbrenerovog ekološkog modela razvoja, učesnici će istraživati na koji način porodica, vršnjaci, obrazovni, zdravstveni i sistem socijalne zaštite, lokalna zajednica, mediji i širi društveni kontekst utiču na ostvarivanje prava deteta od najranijeg razvoja. Kroz mapiranje odnosa, moći i odgovornosti različitih aktera, razmatraće se kako se prava deteta ostvaruju ili ograničavaju u svakodnevnoj praksi, kao i koje su odgovornosti pojedinaca, institucija i države u stvaranju uslova za pun razvoj svakog deteta.
Kada stručnjaci svoj rad zasnivaju na naučnim saznanjima, profesionalnoj etici, refleksiji i stalnom preispitivanju sopstvenih pretpostavki, oni ne samo da obavljaju svoju profesionalnu ulogu, već aktivno doprinose stvaranju uslova u kojima svako dete može da ostvaruje svoja prava, razvija svoje potencijale i učestvuje u životu zajednice. U tom smislu, ostvarivanje prava deteta nije dodatak profesionalnoj praksi, već jedan od njenih osnovnih ciljeva i merila kvaliteta.
Svetlana Nešić Bajgo je psihološkinja i psihodramska savetnica sa više od 20 godina
profesionalnog iskustva u oblasti zaštite ljudskih prava, prvenstveno prava deteta, rodne
ravnopravnosti i prava osoba sa invaliditetom.
Prva iskustva u oblasti ljudskih prava stiče kao studentkinja, kroz aktivno članstvo u Klubu
studenata psihologije „Transfer“ i Novosadskom udruženju studenata sa invaliditetom. Sa
grupom koleginica i kolega 2002. godine pokreće inicijativu za uvođenje gestovnog jezika na
Univerzitetu u Novom Sadu i koordinira rad Škole gestovnog govora. Pet godina kasnije
učestvuje u osnivanju organizacije „Iz kruga – Vojvodina“, koja i danas pruža podršku ženama
sa invaliditetom koje imaju iskustvo nasilja. Najveći deo profesionalnog iskustva stekla je
u instituciji Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, gde je tokom 18 godina bila
angažovana na stručno-analitičkim poslovima u oblasti prava deteta i rodne ravnopravnosti.
Njen rad obuhvatao je postupanje po pritužbama građana i građanki, pokretanje predmeta po
sopstvenoj inicijativi, sprovođenje istraživanja u oblasti ljudskih prava, kao i saradnju sa
međunarodnim organizacijama, državnim institucijama i organizacijama civilnog društva.
Od 2006. godine aktivno učestvuje u radu Mreže institucija „Život bez nasilja“, dok od 2020.
godine, kao predstavnica Ombudsmana, učestvuje u radu Programskog odbora Festivala mentalnog
zdravlja. Takođe je učestvovala u osmišljavanju, koordinaciji i radu prvog Dečjeg saveta
Pokrajinskog ombudsmana. Autorka je brojnih publikacija, edukativnih sadržaja, programa i
materijala o pravima deteta, kao i voditeljka velikog broja radionica i seminara namenjenih
deci i profesionalcima iz sistema obrazovanja, socijalne zaštite, zdravstvene zaštite,
policije i pravosuđa. Njene oblasti ekspertize obuhvataju prava deteta, rodnu ravnopravnost,
rodno zasnovano nasilje, diskriminaciju i prava osoba sa invaliditetom.
U oktobru 2025. godine učestvovala je u osnivanju Vojvođanskog centra za prava deteta,
organizacije posvećene zaštiti, zagovaranju i promociji prava deteta, inkluzije i pristupa
koji omogućavaju smisleno i aktivno učešće dece u društvu. Ljudska prava i prava deteta
predstavljaju njene profesionalne i lične vrednosti, a veruje da se zrelost jednog društva
ogleda u načinu na koji se odnosi prema deci.
Tamara Tomašević je psihološkinja i senior trenerica sa 26 godina iskustva u
oblastima ljudskih prava, prava deteta, nenasilne komunikacije i antidiskriminacije kroz
programe neformalnog obrazovanja, kao i više od 11 godina iskustva u oblastima etike,
integriteta i odgovornosti. Od 2003. godine aktivno radi sa decom i mladima kroz kreiranje i
sprovođenje programa neformalnog obrazovanja usmerenih na promociju i zaštitu ljudskih prava
i prava deteta u Srbiji i regionu. Istovremeno, bavi se edukacijom profesionalaca iz
civilnog društva, kao i zaposlenih u institucijama obrazovanja, vaspitanja i socijalne
zaštite, sa posebnim fokusom na razumevanje i primenu prava deteta u praksi.
Osnivačica je i dugogodišnja koordinatorka omladinskih programa i klubova za mlade, kroz
koje se podstiču participacija, vršnjačka edukacija i aktivno učešće mladih u društvenim
procesima. U svom radu povezuje psihologiju, metode i tehnike neformalnog obrazovanja i
umetnost, koristeći umetnički izraz i artivizam kao alate za društvenu promenu,
interkulturalni dijalog i osnaživanje mladih. Poseban fokus stavlja na rad sa decom i
mladima koji su izloženi većem riziku od diskriminacije i nalaze se u nepovoljnijem položaju
u odnosu na privilegovane grupe. Njene oblasti interesovanja uključuju inkluziju, prevenciju
nasilja, razvoj kulturne osetljivosti i nenasilnu komunikaciju.
Kao trenerica i ekspertkinja razvijala je i realizovala brojne programe za jačanje
kapaciteta profesionalaca iz sistema obrazovanja, socijalne zaštite, policije, pravosuđa i
civilnog sektora u oblasti zaštite dece od svih oblika nasilja, diskriminacije i
eksploatacije. Od 2018. godine koordinira aktivnosti Dečjeg informativno-kulturnog centra –
DX Club, u saradnji sa Centrom za prava deteta. Kroz ovaj program deca i mladi aktivno
učestvuju u promociji i zaštiti svojih prava, kreiranju javnih politika, izveštaja i
edukativnih sadržaja na nacionalnom i međunarodnom nivou, kao i u razvoju edukativnih
platformi prilagođenih deci i mladima i sprovođenju vršnjačke edukacije.
Reproduktivno zdravlje nije samo medicinsko pitanje, već složeni fenomen koji je potrebno sagledati iz ugla biologije, psihologije i društva. Ono obuhvata neka od najznačajnijih životnih iskustava pojedinaca, parova i porodica. Simpozijum Ćutanje nije zlato otvara prostor za razgovor o temama o kojima se još uvek nedovoljno govori – od trudnoće, postpartalnog perioda i iskustva porođaja, do izazova vantelesne oplodnje i uloge psihološke podrške u lečenju infertiliteta. Povezujući savremena saznanja i iskustva iz prakse, otvorićemo dijalog o psihološkim aspektima reproduktivnog zdravlja koji zaslužuju veću pažnju u stručnoj i široj javnosti.
Simpozijum Genske i evolucione perspektive ljudskog ponašanja okuplja istraživače iz Srbije, Mađarske i Hrvatske koji primenjuju bihejvioralno-genetičke, porodične i evolucione pristupe u proučavanju individualnih razlika. Radovi obuhvataju različite fenomene – od kognitivnih karakteristika do ličnosti, socijalnih stavova, predrasuda i reproduktivnog ponašanja. Posebna pažnja posvećena je blizanačkim i porodičnim studijama i njihovom doprinosu razumevanju genetičkih i sredinskih izvora individualnih razlika. Simpozijum pruža i priliku za povezivanje istraživačkih grupa i jačanje međunarodne saradnje u ovoj oblasti.
Simpozijum Orijentacije identiteta i mentalno zdravlje adolescenata okuplja četiri rada nastala kao deo rezultata projekta IDIOMATIC, usmerenog na razumevanje sadržaja identiteta adolescenata i njihove povezanosti sa subjektivnim blagostanjem, bazičnim psihološkim potrebama, kulturnim kontekstom i dinamikom razvoja identiteta. Polazeći od tetrapartitnog modela selfa, u radovima se razmatraju četiri orijentacije identiteta: lična, relaciona, kolektivna i javna. Prva tri rada oslanjaju se na longitudinalne podatke prikupljene na velikom uzorku adolescenata u Srbiji, dok četvrti proširuje perspektivu kroz kroskulturno istraživanje adolescenata iz 32 zemlje. Prvi rad ispituje povezanost orijentacija identiteta sa subjektivnim blagostanjem adolescenata u Srbiji, operacionalizovanim kroz zadovoljstvo životom, pozitivan i negativan afekat. Nalazi ukazuju na posebno značajnu ulogu kolektivne orijentacije identiteta za pozitivne indikatore blagostanja, dok je javna orijentacija povezana sa nepovoljnijim pokazateljima mentalnog zdravlja. Drugi rad se fokusira na stabilnost bazičnih psiholoških potreba – autonomije, kompetencije i povezanosti – i njihove relacije sa orijentacijama identiteta. Rezultati pokazuju da zadovoljenje potreba ima važnu ulogu u ličnoj, relacionoj i kolektivnoj orijentaciji, dok je osujećenje potreba relevantno za javnu orijentaciju identiteta. Treći rad primenjuje mrežni pristup i eksplorativnu graf analizu na longitudinalnim podacima, potvrđujući tetrapartitnu strukturu identiteta, ali i ukazujući na razvojne promene i ulogu porodičnog konteksta u oblikovanju pojedinih orijentacija. Četvrti rad donosi kroskulturnu perspektivu i pokazuje da su lična i relaciona orijentacija najizraženije u većini zemalja, ali i da se međuzavisno samopoimanje ne može svesti na jedinstvenu dimenziju, već ga je potrebno razlikovati kroz relacione, kolektivne i javne aspekte. Pored toga, viši kolektivizam bio je pozitivno povezan sa kolektivnom orijentacijom identiteta, ali negativno povezan sa relacionom orijentacijom identiteta, što govori o kompleksnom odnosu između kulturnih vrednosti i samopoimanja. Zajedno uzevši, ovi radovi pokazuju da se identitet adolescenata ne može razumeti samo kroz pitanje stepena njegove formiranosti, već i kroz sadržaje preko kojih mladi definišu sebe. Nalazi ističu značaj integrisanja razvojne, motivacione, kroskulturne i mrežne perspektive u istraživanju identiteta i mentalnog zdravlja adolescenata.
Interakcije između ljudi i životinja predstavljaju inovativnu oblast istraživanja u psihologiji koja se tiče nekoliko ključnih psiholoških tema: kako doživljavamo i odnosimo se prema onima koji se razlikuju od nas, kako gradimo bliske međuljudske odnose, pa čak i kako naš društveni identitet utiče na izbor ishrane i, posledično, na naše zdravlje. Naučna istraživanja pokazuju neraskidive veze između zdravlja životinja i ljudi, uključujući efekte zagađenja životne sredine, širenje zoonoza i zdravstvene posledice konzumiranja mesa. Ovaj simpozijum će istaknuti veze između psihološke i društvene dobrobiti ljudi i drugih životinja, prikazujući različite pravce istraživanja interakcija ljudi i životinja.
Kao odgovor na jedno aktuelno društveno pitanje, Tamara Džamonja Ignjatović će pružiti kritički pregled intervencija uz pomoć životinja koje koriste delfine kao "terapeute" za pomoć deci sa razvojnim teškoćama.
Bojana Dinić će predstaviti bibliometrijsku analizu koja osvetljava najnovije istraživačke trendove o nasilju nad životinjama, koje, prema istraživanjima, često koegzistira sa nasiljem nad ljudima.
Ivona Nađ će proširiti klasičnu psihološku temu bliskih odnosa sprovođenjem studije o privrženosti kućnim ljubimcima, istražujući razlike u privrženosti i crtama ličnosti između vlasnika mačaka i pasa.
Na kraju, Marija Branković će predstaviti rezultate eksperimentalnog testa o tome da li se tradicionalno biljna jela različito doživljavaju kada su označena kao posna ili veganska, ilustrujući kako identiteti i svetonazori oblikuju ono što volimo da jedemo.
Simpozijum Istraživanje semantike: Različite psiholingvističke perspective okuplja istraživače iz Srbije koji se bave istraživanjima u oblasti psiholingvistike, a čije teme pokrivaju različite aspekte semantičke obrade i reprezentacija reči. Simpozijum će kroz radove predstaviti niz istraživačkih i teorijskih paradigmi, uključujući velike jezičke modele, teorije utelovljenosti, perceptivne i emocionalne reprezentacije reči, kao i istraživanja koja se odnose na polisemiju, te ortografsku obradu reči. Jedna od tema koja će biti predstavljena jeste polisemija, jedan od čestih jezičkih fenomena, koja se odnosi na višeznačne reči koje imaju povezana značenja. Način na koji kognitivni sistem obrađuje ovakve reči predstavlja pitanje oko kojeg se void snažna debata, a to je da li se obrađuje zajedničko – deljeno značenje ili sistem obrauje svako od značenja. Druga važna tema odnosi se na teorije utelovljenosti, te uticaj perceptivnih i afektivnih informacija u obradi reči. Na kraju, simpozijum će se dotaći i ortografije, kao jednog čistog perceptivnog aspekta obrade reči, koji delom doprinosi reprezentaciji značenja reči. Istraživanja koja će biti predstavljena pokriće širok spektar metodoloških pristupa, uključujući zadatak leksičke obrade, računarskog modelovanja i simulacija. Kroz integrisanje kognitivne psihologije, psiholingvistike i računarskog modelovanja, simpozijum bi trebalo da predstavi opširan i savremen pregled istraživanja značenja reči.
Zašto nas matematika i dalje plaši, čak i kad sve znamo?
Na simpozijumu Izazovi i perspektive u istraživanju matematičke anksioznosti kroz šest istraživanja će se predstaviti najnoviji nalazi o tome kako strah od matematike nastaje, menja se i utiče na uspeh, od učenika osnovne škole do studenata, i od klasičnih upitnika do analize hiljada tekstova pomoću veštačke inteligencije. Na simpozijumu ćete između ostalog saznati:
Pridružite nam se na simpozijumu i otkrijte gde nauka o matematičkoj anksioznosti danas stoji i kuda ide dalje.
Sagorevanje na poslu predstavlja jedan od značajnih izazova savremenog radnog okruženja, ali njegovo razumevanje zahteva širu perspektivu od jednostavnog posmatranja količine posla i dostupnih resursa. Ovaj simpozijum okuplja pet istraživanja koja sagorevanje razmatraju iz različitih, međusobno dopunjujućih psiholoških perspektiva. Radovi povezuju pitanja merenja sagorevanja sa psihološkim potrebama i karakteristikama zaposlenih, zahtevima koji proizlaze iz prirode posla i odnosa sa klijentima, ali i sa širim obrascima ponašanja u organizaciji, poput konformiranja na radnom mestu. Na taj način, simpozijum pruža širu sliku o tome kako nastaje i razvija se sagorevanje, koji psihološki i organizacioni faktori mogu doprineti njegovom nastanku i sa kojim posledicama je povezano. Razmatranje sagorevanja iz više perspektiva može doprineti njegovom boljem razumevanju, ali i osmišljavanju delotvornijih pristupa njegovoj prevenciji i intervenciji u organizacijama.
Ovaj simpozijum pod nazivom Psihologija zločina, zakona i reda sastojaće se od pet usmenih prezentacija koje pokrivaju različite relevantne teme. Istraživani domeni obuhvataju kako opštu populaciju izloženu nasilju, tako i specifičnu forenzičku i zatvorsku populaciju. Sigurni smo da će učesnici ovog simpozijuma imati priliku ne samo da se bliže upoznaju sa istraživanim temama, već i da postave pitanja i steknu nove uvide. Stoga srdačno pozivamo posetioce konferencije da nam se pridruže!
Simpozijum okuplja radove posvećene istraživanju psiholoških konstrukata i procesa relevantnih za psihoterapiju, mentalno zdravlje i razumevanje terapijske promene. Istraživanja, sprovedena pretežno na uzorcima iz opšte populacije, obuhvataju konstrukte i transdijagnostičke procese koji zauzimaju značajno mesto u savremenim psihoterapijskim pristupima, poput samoprihvatanja, bihejvioralne aktivacije i izbegavanja, emocionalne regulacije, kontrole impulsa i iracionalnih uverenja. Primenom savremenih istraživačkih i statističkih pristupa ispituju se složeni odnosi između ovih konstrukata, njihova povezanost sa različitim aspektima psihološkog funkcionisanja, kao i njihov potencijalni značaj za razumevanje i planiranje psiholoških intervencija. Posebna pažnja posvećena je povezivanju empirijskih nalaza sa psihoterapijskom praksom i mogućnostima njihovog korišćenja u konceptualizaciji problema, identifikovanju relevantnih procesa i odabiru potencijalnih meta intervencije. Simpozijum uključuje i istraživanje efekata grupnog psihoedukativnog programa koje integriše tradicionalne statističke procedure sa savremenim mrežnim pristupom, pružajući dodatnu perspektivu u proučavanju potencijalnih mehanizama psihološke promene.
Starenje predstavlja jedan od najznačajnijih razvojnih i društvenih izazova savremenog doba. Produženje životnog veka, demografske promene i promenjeni obrasci životnog toka zahtevaju novo razumevanje procesa starenja koje prevazilazi njegovo tradicionalno sagledavanje kroz hronološki uzrast, zdravstveno stanje i funkcionalna ograničenja. Zajednička ideja radova okupljenih u ovom simpozijumu jeste razumevanje starenja kao kontinuiranog razvojnog procesa, čije ishode oblikuje međudejstvo individualnih psiholoških resursa i društvenog konteksta. Iz ove razvojne perspektive, starenje se posmatra kao dinamičan proces adaptacije, u kojem kvalitet života nije određen isključivo biološkim promenama, već i načinom na koji pojedinac razume sopstveni razvoj, koristi svoje psihološke potencijale i odgovara na zahteve društvenog okruženja. Polazeći od ovog okvira, simpozijum okuplja teorijske i empirijske radove koji nastoje da odgovore na sledeća pitanja:
Objedinjujući različite teorijske pristupe i metodološke perspektive, simpozijum pruža integrativan pogled na psihološke procese koji oblikuju starenje i doprinosi razumevanju faktora koji omogućavaju očuvanje mentalnog zdravlja, kvaliteta života i uspešne adaptacije u drugoj polovini života.
Virtuelna realnost (VR) je tokom poslednjih godina od tehnološke novine
prerasla u moćan naučnoistraživački alat, omogućavajući istraživačima da
proučavaju psihološke procese uz do sada nezabeleženu kombinaciju
eksperimentalne kontrole i ekološke validnosti. Kreiranjem imerzivnih,
interaktivnih i visoko realističnih okruženja, VR omogućava proučavanje
percepcije, emocija, kognicije, ličnosti i ponašanja u situacijama koje bi
bilo teško, skupo ili etički neprihvatljivo reprodukovati u stvarnom svetu.
Istovremeno, sve veća integracija virtuelnih iskustava u svakodnevni život
otvara važna pitanja o sličnostima i razlikama između psihološkog
funkcionisanja u realnim i virtuelnim okruženjima.
Ovaj simpozijum predstavlja šest komplementarnih istraživanja koja ilustruju
širinu savremenih psiholoških istraživanja zasnovanih na primeni virtuelne
realnosti. Izlaganja obuhvataju bihejvioralne, fiziološke i afektivne
reakcije na virtuelnu pretnju; primenu VR u proučavanju psihopatskih crta
ličnosti i problema u ponašanju tokom detinjstva; izazivanje i merenje
straha i anksioznosti u imerzivnim okruženjima; poređenje doživljaja
stvarnih i virtuelnih arhitektonskih prostora; ekološku validnost estetskog
doživljaja umetnosti u virtuelnoj realnosti; kao i uticaj virtuelnih
okruženja na prostornu percepciju, uključujući opažanje udaljenosti, ulogu
pokazatelja dubine i emocionalno značenje stimulusa. Zajedno, ova
istraživanja ističu virtuelnu realnost istovremeno kao metodološku inovaciju
i jedinstven kontekst za proučavanje ljudskog iskustva.
Objedinjujući perspektive eksperimentalne psihologije, psihologije ličnosti,
razvojne psihologije, arhitekture i empirijske estetike, simpozijum pokazuje
kako virtuelna okruženja mogu produbiti naše razumevanje psiholoških
mehanizama, istovremeno pružajući osnovu za praktičnu primenu. Predstavljeni
nalazi podstiču i širu diskusiju o mogućnostima, ograničenjima i budućim
pravcima istraživanja virtuelne realnosti, naglašavajući značaj procene u
kojim uslovima virtuelna iskustva verno reprodukuju realnost, a u kojim
otkrivaju specifične karakteristike ljudske percepcije i ponašanja. Zajedno,
ovi radovi pokazuju da virtuelna realnost nije samo zamena za istraživanja u
stvarnom svetu, već posebna istraživačka platforma koja proširuje
metodološke i teorijske horizonte psihološke nauke.
Moderatorka:
Doc. dr Bojana Bodroža, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija
Učesnici/panelisti:
dr Vanja Subotić, Institut za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu
Ana Perović, Master kliničke psihologije i konstruktivistička psihoterapeutkinja
dr Mihailo Ilić, Psihijatar i psihoterapeut, Institut za mentalno zdravlje, Beograd, jedan
od autora podkasta “Dva i po psihijatra”
Moderatorke:
Doc. dr Dragana Jelić, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija
Jelena Karapandžić, MA, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija
Govornici:
Luka Babić, Co-founder, Stealth Life Sciences startup | Exited founder Orgnostic -> Culture
Amp |
Venture Partner, Emerge VC
Valentina Kalaj Dakić, HR menadžer, Symphony
dr Predrag Okanović, Owner & Head of Solver, TIM Centar
