prof. dr Ingo Zettler
Odsek za psihologiju i Kopenhagenski centar za društvenu nauku o podacima (SODAS), Univerzitet u Kopenhagenu, Danska

Kratak uvid u individualne i situacione faktore povezane sa anti- i prosocijalnim ponašanjem

Ljudi učestvuju u različitim oblicima anti- i prosocijalnog ponašanja, uključujući saradnju, pomaganje i deljenje, ali i agresiju, korupciju i nepoštenje. S obzirom na to da antisocijalno ponašanje obično ima značajne negativne ekonomske, psihološke i društvene posledice, dok prosocijalno ponašanje najčešće ima pozitivne efekte, istraživanja u različitim disciplinama, unutar i izvan psihologije, nastoje da rasvetle njihove uzroke, korelate i posledice.

U ovom predavanju ću dati pregled važnih individualnih i situacionih faktora povezanih sa anti- i prosocijalnim ponašanjem. Između ostalog, predstaviću nalaze o ulozi bazičnih dimenzija ličnosti, D faktora ličnosti, socijalnih normi i nadzora (odnosno uočljivosti) ponašanja. Tom prilikom ilustrovaću kako kombinovanje različitih podataka, istraživačkih dizajna i metoda – kao što su eksperimenti, meta-analize, registarski podaci, anketna istraživanja, tematske analize i međudruštvena (međudržavna) poređenja – doprinose sveobuhvatnijem razumevanju psiholoških odnosa uopšteno, a posebno anti- i prosocijalnog ponašanja.

Dr Ingo Zetler je profesor u oblasti ličnosti i socijalnog ponašanja na Odeljenju za psihologiju i u Kopenhagenskom centru za socijalnu nauku podataka (SODAS) na Univerzitetu u Kopenhagenu. Njegova istraživanja obuhvataju polja bihejvioralne ekonomije, obrazovne psihologije, psihologije ličnosti i psihologije rada i organizacije. Posebno ga zanimaju istraživanja o nepoželjnom i prosocijalnom ponašanju, povezivanju karakteristika ličnosti sa različitim kriterijumima i međusobno dejstvo ličnosti i situacije u oblikovanju ponašanja. Zetler je studirao psihologiju na Univerzitetu u Bonu, Nemačka, gde je diplomirao psihologiju 2006. godine. Radio je na RVTH Ahen univerzitetu u Nemačkoj, gde je doktorirao 2009. godine, kao i na Univerzitetu u Tibingenu, Nemačka (do 2014. godine).

https://research.ku.dk/search/result/?pure=en%2Fpersons%2F473161
ORCID

prof. dr Ana Kende
ELTE Eötvös Loránd Univerzitet, Budimpešta, Mađarska

Povezivanje krhkosti identiteta i političke nestabilnosti kroz psihološku perspektivu

Politička nestabilnost—koja se odlikuje niskim društvenim kohezionim i poverenjem, nedostatkom solidarnosti među građanima i nesposobnošću da se odoli destabilizaciji—predstavlja široko rasprostranjeno iskustvo za ljude širom sveta, posebno u ovim turbulentnim vremenima. Nacionalizam, homofobija, predrasude prema autohtonim i migrantskim zajednicama, kao i rast populističkih, autoritarnih i neliberalnih politika koje eksploatišu ove podele, ključne su karakteristike savremenih društava. Politička nestabilnost može biti i uzrok i posledica ranjivih kolektivnih identiteta. Ovi identiteti proizilaze iz individualnih i kolektivnih istorijskih iskustava sukoba, strukturnih nejednakosti i nemogućnosti da se pomirimo s teškim kolektivnim sećanjima. Oni su vođeni potrebom za kontrolom u nepredvidivim društvenim, političkim i ekonomskim kontekstima. Kao takvi, krhki identiteti igraju ključnu ulogu u podsticanju društvenih tenzija i međugrupnih sukoba.

Ovo izlaganje će istražiti uticaj društvenih, političkih i istorijskih konteksta, kao i krhkih identiteta, na međugrupne odnose, uključujući stavove, sklonost ka pomirenju, kolektivnu akciju i solidarnost. Biće predstavljena istraživanja koja se bave strukturnom opresijom Roma u Evropi, međugrupnim sukobima u postkolonijalnim društvima i uslovljenom solidarnošću s izbeglicama u kontekstima političke nestabilnosti. Ova istraživanja naglašavaju potencijal socijalno-psiholoških studija koje uzimaju u obzir normativne i kontekstualne dimenzije međugrupnih odnosa, umesto da se fokusiraju na individualistička rešenja kolektivnih problema.

Ana Kende je profesorka socijalne psihologije na ELTE Univerzitetu Etveš Lorand u Budimpešti. Njena istraživanja se bave širokom temom međugrupnih odnosa, a posebno istražuje psihološke osnove društvenih promena kako u oblasti smanjenja predrasuda, tako i u angažovanju u društvenim pokretima, volonterizmu i međugrupnoj solidarnosti. Sprovela je brojne istraživačke projekte koji se odnose na antiromanizam, antisemitizam, rodne odnose i stavove prema izbeglicama i imigrantima, sa posebnim fokusom na region istočne i centralne Evrope. Njen rad obuhvata kako osnovna tako i primenjena istraživanja, koja su objavljena u vodećim međunarodnim časopisima. Anna je obavljala rukovodeće funkcije u međunarodnim akademskim organizacijama i dobitnica je Nevit Sandford nagrade za izuzetan profesionalni doprinos političkoj psihologiji 2023. godine, koju dodeljuje Međunarodno društvo za političku psihologiju.

https://ppk.elte.hu/en/staff/anna-kende

prof. dr Veljko Jovanović
Odsek za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Izgubljeni u prevodu: problemi, implicitne pretpostavke i posledice kroskulturnih istraživanja sreće

Rangiranje zemalja prema nivou sreće njihovih građana privlači veliku pažnju istraživača poslednjih dvadesetak godina, a rezultati kroskulturnih istraživanja sreće predstavljaju pravu poslasticu za medije, laike i popularizatore nauke. Nalazi se često posmatraju kao spektakularni (npr. „Mladi u Srbiji treći na listi najsrećnijih na svetu“), prihvataju se nekritički, uz ushićenje i tvrdnju da nam govore o najboljim i najgorim mestima za život na našoj planeti. Međutim, ovakva istraživanja u sebi kriju niz problema, kako metodoloških (npr. da li su i u kojoj meri koncepti sreće uporedivi kroskulturno), tako i ideoloških (npr. kakvu predstavu dobrog života i poželjnih subjektivnih stanja podstiču) i političkih (npr. šta nam govore o idealnom društvu). Pošto se ti problemi uglavnom prenebregavaju u popularnonaučnim i medijskim izveštajima i ostaju skrajnuti na marginama naučne literature, ovo predavanje će se baviti njima.

Na početku će biti razmotreno složeno i osetljivo pitanje istovetnosti značenja pojmova kojima se opisuje dobar život u različitim jezicima i kulturama i biće kritikovano zapadnocentrično shvatanje sreće dominantno u velikim međunarodnim studijama. Nakon toga će biti preispitani korisnost, dometi, posledice i implicitne pretpostavke kroskulturnih istraživanja koja u fokus stavljaju rangiranje zemalja prema nivou sreće. Ponudiću argumente da ovakva istraživanja manje doprinose unapređenju blagostanja ljudi i osmišljavanju javnih politika usmerenih na poboljšanje kvaliteta života, a više održavanju društvenog statusa kvo i promovisanju problematične pretpostavke srećnog društva kao idealnog, potkrepljivanjem predstave selfa ukorenjene u neoliberalnim vrednostima.

Veljko Jovanović (1984) je redovni profesor na Odseku za psihologiju, Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. U istraživanjima se najviše bavi procenom i činiocima (individualnim i društvenim) subjektivnog blagostanja, prvenstveno zauzimajući kroskulturnu perspektivu. U nastavi, sa studentima preispituje temeljne pretpostavke mejnstrim psihologije i teži da razvije razumevanje psihologije kao nauke i delatnosti neodvojive od istorijskog, političkog i kulturnog konteksta.

https://www.ff.uns.ac.rs/sr/fakultet/odseci/psihologija/zaposleni/veljko-jovanovic