prof. dr Ingo Zettler
Odsek za psihologiju i Kopenhagenski centar za društvenu nauku o podacima (SODAS), Univerzitet u Kopenhagenu, Danska

Kratak uvid u individualne i situacione faktore povezane sa anti- i prosocijalnim ponašanjem

Ljudi učestvuju u različitim oblicima anti- i prosocijalnog ponašanja, uključujući saradnju, pomaganje i deljenje, ali i agresiju, korupciju i nepoštenje. S obzirom na to da antisocijalno ponašanje obično ima značajne negativne ekonomske, psihološke i društvene posledice, dok prosocijalno ponašanje najčešće ima pozitivne efekte, istraživanja u različitim disciplinama, unutar i izvan psihologije, nastoje da rasvetle njihove uzroke, korelate i posledice.

U ovom predavanju ću dati pregled važnih individualnih i situacionih faktora povezanih sa anti- i prosocijalnim ponašanjem. Između ostalog, predstaviću nalaze o ulozi bazičnih dimenzija ličnosti, D faktora ličnosti, socijalnih normi i nadzora (odnosno uočljivosti) ponašanja. Tom prilikom ilustrovaću kako kombinovanje različitih podataka, istraživačkih dizajna i metoda – kao što su eksperimenti, meta-analize, registarski podaci, anketna istraživanja, tematske analize i međudruštvena (međudržavna) poređenja – doprinose sveobuhvatnijem razumevanju psiholoških odnosa uopšteno, a posebno anti- i prosocijalnog ponašanja.

Dr Ingo Zetler je profesor u oblasti ličnosti i socijalnog ponašanja na Odeljenju za psihologiju i u Kopenhagenskom centru za socijalnu nauku podataka (SODAS) na Univerzitetu u Kopenhagenu. Njegova istraživanja obuhvataju polja bihejvioralne ekonomije, obrazovne psihologije, psihologije ličnosti i psihologije rada i organizacije. Posebno ga zanimaju istraživanja o nepoželjnom i prosocijalnom ponašanju, povezivanju karakteristika ličnosti sa različitim kriterijumima i međusobno dejstvo ličnosti i situacije u oblikovanju ponašanja. Zetler je studirao psihologiju na Univerzitetu u Bonu, Nemačka, gde je diplomirao psihologiju 2006. godine. Radio je na RVTH Ahen univerzitetu u Nemačkoj, gde je doktorirao 2009. godine, kao i na Univerzitetu u Tibingenu, Nemačka (do 2014. godine).

https://research.ku.dk/search/result/?pure=en%2Fpersons%2F473161
ORCID

prof. dr Ana Kende
ELTE Eötvös Loránd Univerzitet, Budimpešta, Mađarska

Povezivanje krhkosti identiteta i političke nestabilnosti kroz psihološku perspektivu

Politička nestabilnost—koja se odlikuje niskim društvenim kohezionim i poverenjem, nedostatkom solidarnosti među građanima i nesposobnošću da se odoli destabilizaciji—predstavlja široko rasprostranjeno iskustvo za ljude širom sveta, posebno u ovim turbulentnim vremenima. Nacionalizam, homofobija, predrasude prema autohtonim i migrantskim zajednicama, kao i rast populističkih, autoritarnih i neliberalnih politika koje eksploatišu ove podele, ključne su karakteristike savremenih društava. Politička nestabilnost može biti i uzrok i posledica ranjivih kolektivnih identiteta. Ovi identiteti proizilaze iz individualnih i kolektivnih istorijskih iskustava sukoba, strukturnih nejednakosti i nemogućnosti da se pomirimo s teškim kolektivnim sećanjima. Oni su vođeni potrebom za kontrolom u nepredvidivim društvenim, političkim i ekonomskim kontekstima. Kao takvi, krhki identiteti igraju ključnu ulogu u podsticanju društvenih tenzija i međugrupnih sukoba.

Ovo izlaganje će istražiti uticaj društvenih, političkih i istorijskih konteksta, kao i krhkih identiteta, na međugrupne odnose, uključujući stavove, sklonost ka pomirenju, kolektivnu akciju i solidarnost. Biće predstavljena istraživanja koja se bave strukturnom opresijom Roma u Evropi, međugrupnim sukobima u postkolonijalnim društvima i uslovljenom solidarnošću s izbeglicama u kontekstima političke nestabilnosti. Ova istraživanja naglašavaju potencijal socijalno-psiholoških studija koje uzimaju u obzir normativne i kontekstualne dimenzije međugrupnih odnosa, umesto da se fokusiraju na individualistička rešenja kolektivnih problema.

Ana Kende je profesorka socijalne psihologije na ELTE Univerzitetu Etveš Lorand u Budimpešti. Njena istraživanja se bave širokom temom međugrupnih odnosa, a posebno istražuje psihološke osnove društvenih promena kako u oblasti smanjenja predrasuda, tako i u angažovanju u društvenim pokretima, volonterizmu i međugrupnoj solidarnosti. Sprovela je brojne istraživačke projekte koji se odnose na antiromanizam, antisemitizam, rodne odnose i stavove prema izbeglicama i imigrantima, sa posebnim fokusom na region istočne i centralne Evrope. Njen rad obuhvata kako osnovna tako i primenjena istraživanja, koja su objavljena u vodećim međunarodnim časopisima. Anna je obavljala rukovodeće funkcije u međunarodnim akademskim organizacijama i dobitnica je Nevit Sandford nagrade za izuzetan profesionalni doprinos političkoj psihologiji 2023. godine, koju dodeljuje Međunarodno društvo za političku psihologiju.

https://ppk.elte.hu/en/staff/anna-kende

prof. dr Veljko Jovanović
Odsek za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Izgubljeni u prevodu: problemi, implicitne pretpostavke i posledice kroskulturnih istraživanja sreće

Rangiranje zemalja prema nivou sreće njihovih građana privlači veliku pažnju istraživača poslednjih dvadesetak godina, a rezultati kroskulturnih istraživanja sreće predstavljaju pravu poslasticu za medije, laike i popularizatore nauke. Nalazi se često posmatraju kao spektakularni (npr. „Mladi u Srbiji treći na listi najsrećnijih na svetu“), prihvataju se nekritički, uz ushićenje i tvrdnju da nam govore o najboljim i najgorim mestima za život na našoj planeti. Međutim, ovakva istraživanja u sebi kriju niz problema, kako metodoloških (npr. da li su i u kojoj meri koncepti sreće uporedivi kroskulturno), tako i ideoloških (npr. kakvu predstavu dobrog života i poželjnih subjektivnih stanja podstiču) i političkih (npr. šta nam govore o idealnom društvu). Pošto se ti problemi uglavnom prenebregavaju u popularnonaučnim i medijskim izveštajima i ostaju skrajnuti na marginama naučne literature, ovo predavanje će se baviti njima.

Na početku će biti razmotreno složeno i osetljivo pitanje istovetnosti značenja pojmova kojima se opisuje dobar život u različitim jezicima i kulturama i biće kritikovano zapadnocentrično shvatanje sreće dominantno u velikim međunarodnim studijama. Nakon toga će biti preispitani korisnost, dometi, posledice i implicitne pretpostavke kroskulturnih istraživanja koja u fokus stavljaju rangiranje zemalja prema nivou sreće. Ponudiću argumente da ovakva istraživanja manje doprinose unapređenju blagostanja ljudi i osmišljavanju javnih politika usmerenih na poboljšanje kvaliteta života, a više održavanju društvenog statusa kvo i promovisanju problematične pretpostavke srećnog društva kao idealnog, potkrepljivanjem predstave selfa ukorenjene u neoliberalnim vrednostima.

Veljko Jovanović (1984) je redovni profesor na Odseku za psihologiju, Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. U istraživanjima se najviše bavi procenom i činiocima (individualnim i društvenim) subjektivnog blagostanja, prvenstveno zauzimajući kroskulturnu perspektivu. U nastavi, sa studentima preispituje temeljne pretpostavke mejnstrim psihologije i teži da razvije razumevanje psihologije kao nauke i delatnosti neodvojive od istorijskog, političkog i kulturnog konteksta.

https://www.ff.uns.ac.rs/sr/fakultet/odseci/psihologija/zaposleni/veljko-jovanovic

Prava deteta u praksi – odgovornost odraslih i uslovi za ostvarivanje prava

Moderatorke:
Svetlana Nešić Bajgo i Tamara Tomašević
Jezik: Srpski

Prava deteta predstavljaju temeljni okvir za razumevanje razvoja, dobrobiti i položaja deteta, ali i za donošenje profesionalnih odluka u radu sa decom. Iz te perspektive, profesionalne uloge nisu neutralne u odnosu na prava deteta, već su usmerene ka njihovom ostvarivanju, zaštiti i unapređivanju. Radionica je namenjena studentima psihologije i drugih društveno-humanističkih disciplina, kao i profesionalcima koji rade ili će raditi sa decom. Njen cilj je produbljivanje razumevanja prava deteta i njihove primene u svakodnevnoj praksi, uz kritičko preispitivanje uvreženih pretpostavki o pravima, obavezama i odgovornostima. Poseban fokus biće stavljen na razumevanje da prava deteta ne predstavljaju skup izolovanih normi, već međusobno povezan sistem koji zahteva promišljanje, refleksiju i odgovorno profesionalno delovanje. Radionica doprinosi razumevanju da zaštita i ostvarivanje prava deteta nisu zadatak pojedinca niti isključivo porodice, već zajednička odgovornost svih sistema koji učestvuju u životu deteta.

Kroz iskustvene vežbe, grupni rad, analizu konkretnih situacija i primenu lestvice participacije, učesnici će istraživati kako se osnovni principi Konvencije o pravima deteta ostvaruju u svakodnevnoj praksi. Razmatraće se pitanja poput: kako uskladiti pravo deteta na participaciju sa odgovornošću odraslih da ga zaštite; kako procenjivati najbolji interes deteta u složenim okolnostima; kako odgovoriti na različite razvojne potrebe dece bez diskriminacije; i kako obezbediti uslove koji podržavaju njihov život, razvoj i dobrobit.

Posebna pažnja biće posvećena izazovima koji nastaju kada se u praksi pojave sukobi između pojedinih prava, potreba i interesa, kao i načinima donošenja profesionalnih odluka koje omogućavaju da sva četiri osnovna principa prava deteta ostanu istovremeno zaštićena i uvažena. Polazeći od Bronfenbrenerovog ekološkog modela razvoja, učesnici će istraživati na koji način porodica, vršnjaci, obrazovni, zdravstveni i sistem socijalne zaštite, lokalna zajednica, mediji i širi društveni kontekst utiču na ostvarivanje prava deteta od najranijeg razvoja. Kroz mapiranje odnosa, moći i odgovornosti različitih aktera, razmatraće se kako se prava deteta ostvaruju ili ograničavaju u svakodnevnoj praksi, kao i koje su odgovornosti pojedinaca, institucija i države u stvaranju uslova za pun razvoj svakog deteta.

Kada stručnjaci svoj rad zasnivaju na naučnim saznanjima, profesionalnoj etici, refleksiji i stalnom preispitivanju sopstvenih pretpostavki, oni ne samo da obavljaju svoju profesionalnu ulogu, već aktivno doprinose stvaranju uslova u kojima svako dete može da ostvaruje svoja prava, razvija svoje potencijale i učestvuje u životu zajednice. U tom smislu, ostvarivanje prava deteta nije dodatak profesionalnoj praksi, već jedan od njenih osnovnih ciljeva i merila kvaliteta.

Svetlana Nešić Bajgo je psihološkinja i psihodramska savetnica sa više od 20 godina profesionalnog iskustva u oblasti zaštite ljudskih prava, prvenstveno prava deteta, rodne ravnopravnosti i prava osoba sa invaliditetom.
Prva iskustva u oblasti ljudskih prava stiče kao studentkinja, kroz aktivno članstvo u Klubu studenata psihologije „Transfer“ i Novosadskom udruženju studenata sa invaliditetom. Sa grupom koleginica i kolega 2002. godine pokreće inicijativu za uvođenje gestovnog jezika na Univerzitetu u Novom Sadu i koordinira rad Škole gestovnog govora. Pet godina kasnije učestvuje u osnivanju organizacije „Iz kruga – Vojvodina“, koja i danas pruža podršku ženama sa invaliditetom koje imaju iskustvo nasilja. Najveći deo profesionalnog iskustva stekla je u instituciji Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, gde je tokom 18 godina bila angažovana na stručno-analitičkim poslovima u oblasti prava deteta i rodne ravnopravnosti. Njen rad obuhvatao je postupanje po pritužbama građana i građanki, pokretanje predmeta po sopstvenoj inicijativi, sprovođenje istraživanja u oblasti ljudskih prava, kao i saradnju sa međunarodnim organizacijama, državnim institucijama i organizacijama civilnog društva.
Od 2006. godine aktivno učestvuje u radu Mreže institucija „Život bez nasilja“, dok od 2020. godine, kao predstavnica Ombudsmana, učestvuje u radu Programskog odbora Festivala mentalnog zdravlja. Takođe je učestvovala u osmišljavanju, koordinaciji i radu prvog Dečjeg saveta Pokrajinskog ombudsmana. Autorka je brojnih publikacija, edukativnih sadržaja, programa i materijala o pravima deteta, kao i voditeljka velikog broja radionica i seminara namenjenih deci i profesionalcima iz sistema obrazovanja, socijalne zaštite, zdravstvene zaštite, policije i pravosuđa. Njene oblasti ekspertize obuhvataju prava deteta, rodnu ravnopravnost, rodno zasnovano nasilje, diskriminaciju i prava osoba sa invaliditetom.
U oktobru 2025. godine učestvovala je u osnivanju Vojvođanskog centra za prava deteta, organizacije posvećene zaštiti, zagovaranju i promociji prava deteta, inkluzije i pristupa koji omogućavaju smisleno i aktivno učešće dece u društvu. Ljudska prava i prava deteta predstavljaju njene profesionalne i lične vrednosti, a veruje da se zrelost jednog društva ogleda u načinu na koji se odnosi prema deci.

Tamara Tomašević je psihološkinja i senior trenerica sa 26 godina iskustva u oblastima ljudskih prava, prava deteta, nenasilne komunikacije i antidiskriminacije kroz programe neformalnog obrazovanja, kao i više od 11 godina iskustva u oblastima etike, integriteta i odgovornosti. Od 2003. godine aktivno radi sa decom i mladima kroz kreiranje i sprovođenje programa neformalnog obrazovanja usmerenih na promociju i zaštitu ljudskih prava i prava deteta u Srbiji i regionu. Istovremeno, bavi se edukacijom profesionalaca iz civilnog društva, kao i zaposlenih u institucijama obrazovanja, vaspitanja i socijalne zaštite, sa posebnim fokusom na razumevanje i primenu prava deteta u praksi.
Osnivačica je i dugogodišnja koordinatorka omladinskih programa i klubova za mlade, kroz koje se podstiču participacija, vršnjačka edukacija i aktivno učešće mladih u društvenim procesima. U svom radu povezuje psihologiju, metode i tehnike neformalnog obrazovanja i umetnost, koristeći umetnički izraz i artivizam kao alate za društvenu promenu, interkulturalni dijalog i osnaživanje mladih. Poseban fokus stavlja na rad sa decom i mladima koji su izloženi većem riziku od diskriminacije i nalaze se u nepovoljnijem položaju u odnosu na privilegovane grupe. Njene oblasti interesovanja uključuju inkluziju, prevenciju nasilja, razvoj kulturne osetljivosti i nenasilnu komunikaciju.
Kao trenerica i ekspertkinja razvijala je i realizovala brojne programe za jačanje kapaciteta profesionalaca iz sistema obrazovanja, socijalne zaštite, policije, pravosuđa i civilnog sektora u oblasti zaštite dece od svih oblika nasilja, diskriminacije i eksploatacije. Od 2018. godine koordinira aktivnosti Dečjeg informativno-kulturnog centra – DX Club, u saradnji sa Centrom za prava deteta. Kroz ovaj program deca i mladi aktivno učestvuju u promociji i zaštiti svojih prava, kreiranju javnih politika, izveštaja i edukativnih sadržaja na nacionalnom i međunarodnom nivou, kao i u razvoju edukativnih platformi prilagođenih deci i mladima i sprovođenju vršnjačke edukacije.

Psihoterapija i AI: konkurencija, alat ili saveznik?

Panel će se baviti sve prisutnijom upotrebom veštačke inteligencije u domenu mentalnog zdravlja, sa posebnim fokusom na AI četbotove i alate koji pružaju psihološku podršku. Kroz interdisciplinarnu diskusiju psihologa, psihoterapeuta i stručnjaka za veštačku inteligenciju, biće razmotreno kako funkcionišu veliki jezički modeli (LLM), zbog čega im se ljudi obraćaju za pomoć, kao i u kojoj meri oni mogu odgovoriti na potrebe korisnika koje su ranije bile rezervisane za stručnjake za mentalno zdravlje. Panel će obuhvatiti pitanja motiva za korišćenje AI alata, njihovih potencijalnih koristi i rizika, načina na koje pružaju psihološku podršku, kao i problema vezanih za privatnost podataka, poverenje u tehnologiju i antropomorfizaciju AI sistema. Posebna pažnja biće posvećena uticaju AI alata na proces samodijagnostikovanja, očekivanja korisnika i odnos između klijenata i terapeuta.
Cilj panela je da podstakne kritičko promišljanje o mogućnostima i ograničenjima veštačke inteligencije u oblasti mentalnog zdravlja i da odgovori na pitanje da li AI može predstavljati dopunu ili alternativu određenim oblicima psihološke pomoći, kao i gde se nalaze granice njene primene.

Moderatorka:
Doc. dr Bojana Bodroža, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija

Učesnici/panelisti:
dr Vanja Subotić, Institut za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu
Ana Perović, Master kliničke psihologije i konstruktivistička psihoterapeutkinja
dr Mihailo Ilić, Psihijatar i psihoterapeut, Institut za mentalno zdravlje, Beograd, jedan od autora podkasta “Dva i po psihijatra”

People Analytics: Razumevanje zaposlenih i donošenje odluka uz pomoć podataka

People Analytics je oblast koja povezuje psihologiju, upravljanje ljudskim resursima i analitiku podataka, sa ciljem boljeg razumevanja ponašanja zaposlenih i donošenja kvalitetnijih organizacionih odluka. Zajedno sa vodećim stručnjacima iz industrije, istražićemo na koji način organizacije danas koriste podatke kako bi predvidele fluktuaciju, unapredile angažovanost zaposlenih, optimizovale proces selekcije i kreirale kvalitetnije radno okruženje. Kroz primere iz prakse i iskustva panelista razgovaraćemo o tome gde se nalaze podaci na osnovu kojih organizacije donose ključne odluke, kako se oni prikupljaju i analiziraju, ali i kako pomažu da razumemo šta se već dogodilo, predvidimo buduće trendove i pravovremeno reagujemo na potencijalne rizike i prilike.
Posebnu pažnju posvetićemo mogućnostima primene People Analytics-a u različitim HR procesima, kao i izazovima koje sa sobom nose pitanja etike, privatnosti i kvaliteta podataka. Učesnici će imati priliku da saznaju kakvo je trenutno stanje ove oblasti u Srbiji, koji su njeni razvojni pravci i kakva je uloga psihologa u organizacijama koje svoje odluke zasnivaju na podacima.

Moderatorke:
Doc. dr Dragana Jelić, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija
Jelena Karapandžić, MA, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija

Govornici:
Luka Babić, Co-founder, Stealth Life Sciences startup | Exited founder Orgnostic -> Culture Amp |
Venture Partner, Emerge VC
Jelena Mimić-Milanović, Saradnik-praktičar, Fakultet dr Lazar Vrkatić, Srbija | Direktor HR i Korporativnih komunikacija, Inspira grupa
dr Predrag Okanović, Owner & Head of Solver, TIM Centar