Program konferencije

Knjiga rezimea
Da biste videli spisak asptrakata po sekcijama i simpozijumima,
kliknite na odgovarajuće linkove koji su navedeni u tabeli glavnog programa.

Četvrtak, 26.10.2023.
09:00 - 10:30holRegistracija učesnika
10:30 - 12:00101Klinička psihologijaSrEn
Sekcija usmenih izlaganja
Voditelji: Marija Volarov i Jana Dimoski
102PsiholingvistikaSrEn
Sekcija usmenih izlaganja
Voditelji: Filip Nenadić i Ksenija Mišić
114Socijalna psihologijaSrEn
Sekcija usmenih izlaganja
Voditelj: Ena Uzelac
12:00 - 12:30P9Kafe pauza
12:30 - 14:00102Mental health and COVID-19: Before and todayEn
Simpozijum
Voditelji: Anita Lauri-Korajlija i Milica Lazić
114Advances in LGBTIQ+ Research – From Battling Prejudice to Starting FamiliesEn
Simpozijum
Voditelji: Bojana Bodroža i Tabea Hässler
101Rani razvoj dece u Srbiji: aktuelna saznanja o podsticajnoj nezi u porodicama dece u najranijem detinjstvuSr
Simpozijum
Voditelji: Ksenija Krstić i Mihić Ivana
14:00 - 15:00P9Pauza za ručak
15:00 - 16:30114Klinička i sportska psihologijaSrEn
Sekcija usmenih izlaganja
Voditelji: Jovana Trbojević Jocić i Tamara Musić
102Pedagoška psihologijaSrEn
Sekcija usmenih izlaganja
Voditelji: Vesna Đorić i Tamara Jovanović
101Politička psihologijaSrEn
Sekcija usmenih izlaganja
Voditelji: Antonija Vrdoljak i Stefan Đorić
16:30 - 16:45P9Kafe pauza
16:45 - 17:45Kino salaSinapsa edicije: predstavljanje novih izdanjaSr
holPoster sekcija 1SrEn
18:00 - 18:45Kino salaOpening CeremonyEn
18:45 - 19:45Kino salaPlenarno predavanjeEn
Chris Fullwood
Virtual Cosplay: Exploring the Many Faces of Technology-mediated Self-presentation
20:00 - 21:00MezaninKoktel dobrodošlice
Petak, 27.10.2023.
09:00 - 09:30holRegistracija učesnika
09:30 - 10:30102RadionicaSr
Topologija pop kulture i psihologija dizajna video igara - Stvaranje stvarnog narativa u okviru nestvarnih prostora
Voditelj: Ivica Milarić
101RadionicaSr
Opažanje kvaliteta staranja kroz praćenje igre roditelja i dece
Voditelj: Ksenija Krstić
10:30 - 11:00P9Kafe pauza
11:00 - 12:30102Personality and natural language processing - an open road from dictionaries to TwitterEn
Simpozijum
Voditelj: Petar Čolović
101Is everybody welcome and why not? Factors shaping solidarity with refugees and outgroup helpingEn
Simpozijum
Voditelj: Tijana Karić
114Sustainable practices in human resources managementEn
Simpozijum
Voditelj: Boris Popov
12:30 - 13:00P9Kafe pauza
13:00 - 14:00Kino salaPlenarno predavanjeEn
David Funder
Doing Psychological Research Around the World: Opportunities, Obstacles, and Surprises
14:00 - 15:00P9Pauza za ručak
15:00 - 16:30114Psihologija ličnostiSrEn
Sekcija usmenih izlaganja
Voditelji: Radojka Šolak i Dino Krupić
101Primenjena socijalna psihologijaSrEn
Sekcija usmenih izlaganja
Voditelji: Sanja Batić Očovai i Valentina Ninić
102SajberpsihologijaSrEn
Sekcija usmenih izlaganja
Voditelji: Josip Razum i Ivana Pedović
16:30 - 16:45P9Kafe pauza
16:45 - 18:15115HR LoungeSr
Ivana Mrđen, CEO @ Rezilient
Jelena Subotički Berar, VP of HR & Culture
114A cross-cultural approach to cyberbullying: Issues & challengesEn
Simpozijum
Voditelj: Bojana Dinić
102The Power of Context: Unraveling Psychological Outcomes in Diverse SituationsEn
Simpozijum
Voditelj: Gaja Zager Kocjan
101Heuristički procesi kao potrošači kognitivnih resursaSr
Simpozijum
Voditelj: Kaja Damnjanović
18:30 - 19:30Kino salaPlenarno predavanjeEn
Jessica de Bloom
Time is Honey: Insights on Recovery During Challenging Times
Subota, 28.10.2023.
09:00 - 09:30holRegistracija učesnika
09:30 - 10:30123RadionicaEn
Be Mindful What You Measure: Theoretical and Practical Approaches to Invariance Testing in R
Voditelj: Johannes Karl
101RadionicaSr
Kako ova priča počinje… ili kako se završava? Dinamičko pripovedanje kao metodološki pristup istraživanju inkluzivnog obrazovanja
Voditelji: Olja Jovanović i Tinde Kovač Cerović
10:30 - 11:00P9Kafe pauza
11:00 - 12:30114Seksualno uznemiravanje u privatnom, organizacijskom i onlajn okruženjuSr
Simpozijum
Voditelj: Bojana Bodroža
102Struktura estetskog doživljajaSr
Simpozijum
Voditelji: Sunčica Zdravković i Slobodan Marković
101Aktuelna saznanja o potrebama i efektima ranih intervencija u SrbijiSr
Simpozijum
Voditelji: Snežana Ilić i Ivana Mihić
12:30 - 13:00P9Kafe pauza
13:00 - 14:00Kino salaPlenarno predavanjeEn
Peter Kindermann
A Manifesto For Mental Health
14:00 - 15:00P9Pauza za ručak
15:00 - 16:30114Percepcija i egzekutivne funkcijeSrEn
Sekcija usmenih izlaganja
Voditelji: Predrag Nedimović i Vera Novković
102Porodični odnosiSrEn
Sekcija usmenih izlaganja
Voditelji: Marina Kovačević Lepojević i Tatjana Krstić
101Racionalna i iracionalna socijalna uverenjaSrEn
Sekcija usmenih izlaganja
Voditelji: Milica Mitić i Petar Lukić
16:30 - 16:45P9Kafe pauza
16:45 - 17:45holPoster sekcija 2SrEn
18:00 - 19:30Kino salaPanel diskusijaSr
Da li škola može biti agens društvene promene? I zašto ne?
19:30 - 20:00Kino salaClosing CeremonyEn

Simpozijumi

Četvrtak, 26.10.2023.
12:30 - 14:00Mental health and COVID-19: Before and today (102)En
12:35 - 12:50Psychological inflexibility and cyberchondria as risk factors for mental health during the pandemic - a longitudinal study
Anita Lauri-Korajlija, Nataša Jokić-Begić, Una Mikac, Matea Šoštarić, Tanja Jurin
12:50 - 13:05A Citizen Science Approach to Daily Monitoring of Emotional Responses to the first wave of Coronavirus Pandemic in Serbia
Selka Sadiković, Dušanka Mitrović, Dejan Pajić, Milan Oljača, Snežana Smederevac
13:05 - 13:20Some have bad dreams, some have nightmares when they wake up: the role of sleep quality in maintaining mental health
Ivana Hromatko, Anita Lauri-Korajlija, Una Mikac, Meri Tadinac, Gordana Keresteš, Nataša Jokić-Begić
13:20 - 13:35The trajectory of subjective well-being during the COVID -19 pandemic: Predictors of successful adaptation
Milica Lazić, Milica Ljevaja, Ognjen Janić
12:30 - 14:00Advances in LGBTIQ+ Research – From Battling Prejudice to Starting Families (114)En
12:35 - 12:50A cross-cultural study on modern heterosexism: Country comparisons and predictors
Bojana Bodroža, Vincenzo Bochicchio, Manuel J. Ellul, Lina Šumskaitė, Eugene Walls, Lucas Platero Méndez, Vedrana Mirković, Selene Mezzalira, Maria M. Brown, Miguel Ángel López Sáez
12:50 - 13:05LGBTInclude: Reducing prejudice and stigma of LGBTI+ persons through social-psychological mechanisms
Vedrana Mirković , Tijana Karić, Marija Volarov
13:05 - 13:20The Effect of Intergroup Contact and Support for Social Change - Experimental and Quasi-Experimental Results
Tabea Hässler, Johannes Ullrich
13:20 - 13:35A Double-edged Sword: Differentiating Impacts of Community Participation among SGM Adults in 28 European Countries
Berk Can Ünsal, Zsolt Demetrovics, Melinda Reinhardt
13:35 - 13:50Rainbow families in Croatia: Results from a qualitative study
Maja Tadić Vujčić, Marina Štambuk
12:30 - 14:00Rani razvoj dece u Srbiji: aktuelna saznanja o podsticajnoj nezi u porodicama dece u najranijem detinjstvu (101)Sr
12:35 - 12:50Relacije responzivnog hranjenja i roditeljevog doživljaja brige u vezi sa hranjenjem dece u uzrastu od 0 do 6 meseci
Miljana Marić Ognjenović, Ivana Mihić, Katarina Ostojić, Katarina Mašić
12:50 - 13:05Responzivnost majki tokom igre sa detetom
Ksenija Krstić, Marina Videnović, Milana Rajić, Ana Radanović
13:05 - 13:20Prilike za učenje dece u rutinama porodičnog života
Mihić Ivana, Marić Ognjenović Miljana, Mašić Katarina, Ostojić Katarina, Boškić Maja
13:20 - 13:35Disciplinske prakse majki i društvene norme ranog razvoja
Marina Videnović, Ksenija Krstić, Milana Rajić, Ana Radanović
Petak, 27.10.2023.
11:00 - 12:30Personality and natural language processing - an open road from dictionaries to Twitter (102)En
11:05 - 11:20Anxiety, depression, and linguistic corpora
Ljiljana Mihić, Petar Čolović
11:20 - 11:35Exploring personality structure from Twitter data: a latent semantic analysis
Marija Bojanić, Anastazia Žunić
11:35 - 11:50Open-ended situation descriptions in light of natural language processing
David Funder, Petar Čolović
11:50 - 12:05Mapping personality-descriptive adjectives in Serbian 21-century and 19-century dictionaries
Petar Čolović, Johannes Karl, Boris Mlačić, Boele De Raad
11:00 - 12:30Is everybody welcome and why not? Factors shaping solidarity with refugees and outgroup helping (101)En
11:05 - 11:20In solidarity we stand! ...but not with everyone: Factors influencing selective solidarity with refugees
Tijana Karić, Franck Eckerle, Isabel Müller
11:20 - 11:35The effect of social and ethnical categorization of migrants on the empathetic reaction of domicile population
Nemanja Kidžin
11:35 - 11:50Politicized vs. benevolent motivations of refugee helpers in Hungary in the context of the war in Ukraine
Anna Kende, Nóra Anna Lantos, Laura Faragó
11:50 - 12:05Do similar refugee experiences play a role in pro-refugee attitudes and behaviour? Findings from Croatia, Serbia, and Bosnia and Herzegovina
Vladimir Mihić, Tijana Karić, Margareta Jelić, Vladimir Turjačanin
12:05 - 12:20The challenges of the integration of refugee children in Croatia from their perspective
Margareta Jelić , Dinka Čorkalo Biruški, Antonija Vrdoljak, Nikolina Stanković, Rachel Fasel, Fabrizio Butera
11:00 - 12:30Sustainable practices in human resources management (114)En
11:05 - 11:20Sustainable HRM practices and employee outcomes. A multilevel study across 54 countries
Agnieszka Wojtczuk-Turek, Dariusz Turek, Paweł Jurek
11:20 - 11:35Sustainable Human Resource Management In Central Europe
Srećko Goić
11:35 - 11:50Sustainable and green HRM practices predict work engagement via eudemonic well-being
Boris Popov, Jasna Milošević Đorđević, Marija Meseldžija
11:50 - 12:05Aristotle or Machiavelli? Determinants of beliefs about the nature of power among managers and their connection to the style of leadership (Novi Sad)
Zvonimir Galić, Mitja Ružojčić, Nikola Erceg, Maja Parmač Kovačić, Antun Palanović
12:05 - 12:20Soft power - does leaders’ power motive relate to subordinate outcomes via political skill?
Antun Palanović, Maja Parmač Kovačić, Zvonimir Galić
16:45 - 18:15A cross-cultural approach to cyberbullying: Issues & challenges (114)En
16:50 - 17:05Online violence among students at the University of Belgrade: results of the UniSafe survey
Dobrinka Kuzmanović, Jelena Ćeriman, Bosiljka Đikanović
17:05 - 17:20Bystander Behaviour Online among Young People in Ireland
Sandra Feijóo, Aikaterini Sargioti, Beatrice Sciacca, Jane McGarrigle, Darran Heaney, James O’Higgins Norman
17:20 - 17:35The prior experience of cyber-violence and some aspects of psychological well-being as predictors of experiencing cyber-violence
Daniela Šincek, Jasmina Tomašić Humer, Marija Milić
17:35 - 17:50Cyberbullying Victimization and Psychological Distress Among Adolescents and Young Adults of India: Mediating role of Difficulties in Emotion Regulation
Sarabjeet Kaur Chawla, Aditya Banerjee, Neena Kohli
17:50 - 18:05The role of social media addiction, and social settings on cyberbullying
Dmitry Kornienko, Aleksander Veraksa, Natalia Rudnova
16:45 - 18:15The Power of Context: Unraveling Psychological Outcomes in Diverse Situations (102)En
16:50 - 17:05On the situational dependency of composite test scores: A case of an emotional reasoning measure
Vesna Buško, Ana Babić Čikeš
17:05 - 17:20The Psychological Characteristics of Situations as Predictors of Creative Behavior
Lina faletič, Andreja Avsec, Anja Podlesek
17:20 - 17:35Do You Feel What You See…or Vice Versa? Perception of Situational Characteristics and Momentary Affect
Maja Ribar, Denis Bratko
17:35 - 17:50Trait extraversion shapes the dynamic relationship between state extraversion and the situational perception of sociality
Gaja Zager Kocjan, Gregor Sočan, Vesna Buško, Andreja Avsec
16:45 - 18:15Heuristički procesi kao potrošači kognitivnih resursa (101)Sr
16:50 - 17:05Uticaj kognitivnog napora u dva načina obrade na vreme reakcije u leksičkoj odluci
Kaja Damnjanović, Sandra Ilić, Milica Damnjanović
17:05 - 17:20Konfliktne intuicije u hibridnom modelu dualne kognitivne obrade
Milica Damnjanović, Kaja Damnjanović
17:20 - 17:35Vremenska lokalizacija logičkih intuicija
Sandra Ilić, Ksenija Mišić
17:35 - 17:50Ispitivanje lažnih vesti i zavereničkih tvrdnji paradigmom dvostrukog odgovaranja
Nikola Erceg, Zvonimir Galić, Mitja Ružojčić, Anđela Buljan Šiber
17:50 - 18:05Uopštavanje efekta pouzdanosti izvora
Sandra Ilić
Subota, 28.10.2023.
11:00 - 12:30Seksualno uznemiravanje u privatnom, organizacijskom i onlajn okruženju (114)Sr
11:05 - 11:20Iskustva seksualnog uznemiravanja i nasilja kod zaposlenih na Univerzitetu u Novom Sadu: učestalost i korelati
Bojana Bodroža, Karolina Lendák-Kabók
11:20 - 11:35Efekti seksualnog uznemiravanja na samopercepciju uspešnosti i zadovoljstva poslom kod akademskog osoblja sa Univerziteta u Novom Sadu
Jovana Čikić, Bojana Bodroža, Smiljana Milinkov, Ivana M. Milovanović, Ivana Živančević Sekeruš, Boris Popov
11:35 - 11:50Ka sigurnom univerzitetu iz muške perspektive: studentska percepcija o seksualnom uznemiravanju i ucenjivanju
Ivana M. Milovanović, Jovana Čikić, Smiljana Milinkov, Boris Popov, Ivana Živačnević Sekeruš
11:50 - 12:05Pritisak vršnjaka i upuštanje u seksualno uznemiravanje na internetu: medijacioni efekat implicitnih uverenja srednjoškolaca o seksualnom onlajn uznemiravanju
Jasmina Pekić, Bojana Bodroža, Milica Lazić, Ivana Jakovljev, Jovana Škorić
12:05 - 12:20Indivdualni, vršnjački, porodični i školski rizični faktori neželjenog sekstinga
Vladimir Mihić, Bojana Dinić, Ilija Milovanović, Marija Zotović-Kostić, Jelica Petrović
11:00 - 12:30Struktura estetskog doživljaja (102)Sr
11:05 - 11:20Stimulusna ograničenja dimenzija doživljaja lepog
Slobodan Marković
11:20 - 11:35VACe model estetskog doživljaja
Dragan Janković
11:35 - 11:50Dimenzije estetskog doživljaja
Ivan Stojilović
11:50 - 12:05The dimensions of the subjective experience of dance
Maja S. Vukadinović
11:00 - 12:30Aktuelna saznanja o potrebama i efektima ranih intervencija u Srbiji (101)Sr
11:05 - 11:20Porodično orijentisana rana intervencija (PORI) u Srbiji
Snežana Ilić
11:20 - 11:35Learning for Family-centered Early Childhood Intervention – supervision and mentorship in developing skills for FCECI
Mirjana Đorđević, Snežana Ilić, Špela Golubović
11:35 - 11:50Studija slučaja: promena pristupa psihologa u Porodično orijentisanom modelu ranih intervencija u radu sa decom/porodicama sa rizicima/teškoćama u razvoju
Vesna Hajduković
11:50 - 12:05Socioemocionalna posvećenost i uključenost očeva u brigu o deci sa smetnjama u razvoju predškolskog uzrasta
Katarina Ostojić , Ivana Mihić , Katarina Mašić , Miljana Marić Ognjenović

Sekcije usmenih izlaganja

Četvrtak, 26.10.2023.
10:30 - 12:00Klinička psihologija (101) SrEn
10:30 - 10:45Assessing the sensitivity of the Serbian translation of Inventory of Problems-29
Mina Velimirović, Marija Volarov, Irena Bošković, Luciano Giromini
10:45 - 11:00„Vidi me, zbrini me“: stilovi partnerske dinamike u početnoj etapi partnerske terapije
Dušanka Jovanović, Sanja Grbić
11:00 - 11:15Road to Hell is Paved with Good Intentions: Addicted Patients’ Future Thinking during COVID-19 Pandemic
Olga D. Tuchina, Tatiana V. Agibalova, Dmitri I. Shustov
11:15 - 11:30Predictors of psychological difficulties and professional psychological help-seeking in Serbian youth
Jana Dimoski, Irena Stojadinović, Maša Vukčević Marković
10:30 - 12:00Psiholingvistika (102) SrEn
10:30 - 10:45Perception of vowels with flattened formant peaks in a language with a smaller vowel space
Filip Nenadić, Dejan Sredojević, Michael Kiefte
10:45 - 11:00Do dominance effects for polysemous words depend on sense probabilities?
Ksenija Mišić, Milica Manojlović, Dušica Filipović Đurđević
11:00 - 11:15Ljubav i agonija: Da li ih drugačije doživljamo kad smo pod uticajem različitih emocija?
Aleksandra Stanimirović, Vladislav Pančevački, Milica Popović Stijačić
11:15 - 11:30Sensorimotor ambiguity does not affect reaction latencies in visual lexical decision task
Sara Anđelić, Dušica Filipović Đurđević
11:30 - 11:45Effects of acoustic contextual information on spontaneous speech perception
Benjamin V. Tucker, Filip Nenadić, Matthew C. Kelley, Catherine Ford
10:30 - 12:00Socijalna psihologija (114) SrEn
10:30 - 10:45Attitudes of Men towards Parenthood and Paid Parental Leave
Ana Bilinović Rajačić, Tamara Jovanović, Jovana Čikić, Maja Mijatov Ladičorbić, Aleksandra Dragin, Kristina Košić
10:45 - 11:00Does how we deal with daily stress as a couple matter? A dyadic diary study
Jasmina Mehulić, Željka Kamenov
11:00 - 11:15How to Geek? Identity and Status of Geeks in Croatia
Ena Uzelac, Antun Palanović, Una Mikac
11:15 - 11:30Efekti interpersonalnih ciljeva adolescenata na zadovoljstvo životom i na zadovoljstvo pripadnošću odeljenju
Anastasija Macura, Sanja Batić Očovaj, Željana Čamdžić
15:00 - 16:30Klinička i sportska psihologija (114) SrEn
15:00 - 15:15Is it lonely at the top? Investigating predictors of loneliness in professional Serbian athletes
Jovana Trbojević Jocić, Jelica Petrović
15:15 - 15:30Posttraumatic growth in athletes during COVID-19 pandemic from the framework of revised Reinforcement sensitivity theory: Is there a mediating role of coping strategies?
Ivana Novakov, Dušanka Đurović
15:30 - 15:45Prediktori ortoreksije nervoze u sportaša
Andrea Kapelina, Petra Anić, Alessandra Pokrajac-Bulian, Miljana Kukić
15:45 - 16:00Stress generation in a non-clinical sample: A longitudinal design
Tamara Musić, Radomir Belopavlović, Mina Velimirović, Bojan Janičić, Zdenka Novović
16:00 - 16:15Profiles of mindfulness skills in chronic somatic patients and healthy individuals
Zdenka Novović, Ivana Ignjatović, Tijana Kovacs-Mitrovic
15:00 - 16:30Pedagoška psihologija (102) SrEn
15:00 - 15:15Social-demographic predictors of parental practices that stimulate cognitive development in preschoolers
Elena A. Chichinina, Natalia A. Rudnova
15:15 - 15:30Imagination and executive functions in 5-6-years-old children
Daria Bukhalenkova
15:30 - 15:45Student engagement and prosocial behavior in high school students
Dragana Bogićević, Lidija Bukvić Branković, Marija Trajković, Branislava Popović-Ćitić
15:45 - 16:00The Impact of an Active Participation Contract on Alleviating Foreign Language Anxiety: A Study on University Students
Nikolina Kuruzović, Valentina Đorić
16:00 - 16:15How do epistemic curiosity and metacognitive abilities shape physics performance and general school performance?
Tamara Jovanović, Ivana Bogdanović
16:15 - 16:30Delamo zajedno, učimo zajedno: Primena Teorije delatnosti na proučavanje škole kao zajednice učenja
Selena Vračar, Sanja Grbić
15:00 - 16:30Politička psihologija (101) SrEn
15:00 - 15:15Navigating Normative Sources: How Adolescents Talk About Refugees from Ukraine and the Roma
Xenia Daniela Poslon, Barbara Lášticová
15:15 - 15:30Short-term and long-term effects of imagined contact intervention on attitudes towards refugee children
Antonija Vrdoljak, Margareta Jelić, Dinka Čorkalo Biruški, Nikolina Stanković, Rachel Fasel, Fabrizio Butera
15:30 - 15:45The role of social responsibility in the relationship between social beliefs and collective action
József Pántya, Erzsébet Bata, Dóra Táncos
15:45 - 16:00Crte ličnosti, vremenske perspektive i opažena kontrola kao prediktori građanskog aktivizma
Stefan Đorić, Ivana Pedović, Marija Pejičić
16:00 - 16:15The power of warmth: Morality perception increases social-change oriented allyship with LGBTQ+ people
Patricia Ciordas, Anna Kende
Petak, 27.10.2023.
15:00 - 16:30Psihologija ličnosti (114) SrEn
15:00 - 15:15The Dark Tetrad traits and emotional regulation strategies in the prediction of moral disengagement
Yachmeneva Nadegda, Kornienko Dmitry, Baleva Milena
15:15 - 15:30Polne razlike u hipersenzitivnosti mladih
Isidora Rajić, Aleksandar Vasić , Radojka Šolak
15:30 - 15:45A network analysis of sensitivity questionnaire
Radojka Šolak, Isidora Rajić, Aleksandar Vasić
15:45 - 16:00Anksioznost, ali ne i neuroticizam, predviđa otkucaje srca kao reakciju na pogreške
Dino Krupić
16:00 - 16:15One more bead just to be sure: decision-making and intolerance of uncertainty
Marija Volarov, Ksenija Mišić, Ljiljana Mihić, Mina Velimirović
15:00 - 16:30Primenjena socijalna psihologija (101) SrEn
15:00 - 15:15Dimenzionalnost srpske verzije Skale bliskosti odeće selfu na adolescentima
Sara Oljača, Sanja Batić Očovaj
15:15 - 15:30Generativnost u odrasloj i starijoj odrasloj dobi
Valentina Ninić, Jovana Milatovic, Ana Verena Davidov
15:30 - 15:45Unraveling Resistance to Educational Change: The Role of Cognitive and Ideological Conservatism and Perceived Identity Threat among Teachers in Hungary, research protocol
Eszter Hadnagy
15:45 - 16:00Toksični odnosi na radu i radno postignuće
Nebojša Majstorović, Natalija Todorović
16:00 - 16:15Unpacking destination conspicuousness – Investigating its antecedents and consequences
Ivana Šagovnović, Sanja Kovačić, Tamara Jovanović
15:00 - 16:30Sajberpsihologija (102) SrEn
15:00 - 15:15Reasons for gadgets use as predictors of self-satisfaction in the context of loneliness among adolescents
Natalia A. Rudnova
15:15 - 15:30Dobrobit adolescenata koji intenzivno igraju videoigre: dnevnička studija
Josip Razum, Aleksandra Huić
15:30 - 15:45Umeće osećanja u Meta svetu: Manifestacija socio-emocionalnih kompetenci adolescenata na društvenoj mreži Instagram
Sanja Stojiljković
15:45 - 16:00Prediktori načina korišćenja ChatGPT-a kod akademskih radika iz Srbije - preliminarna studija
Ivana Pedović, Ana Jovančević
16:00 - 16:15Reality TV and mental health of adolescents in Vojvodina
Mirjana Beara, Jovana Trbojević Jocić, Marija Zotović Kostić, Gorana Rakić-Bajić
Subota, 28.10.2023.
15:00 - 16:30Percepcija i egzekutivne funkcije (114) SrEn
15:00 - 15:15Conceptual Mapping Between Brightness Contrast and Mental Arithmetic
Mia Šetić Beg, Klara Hrvatinić, Dražen Domijan
15:15 - 15:30Lightness of objects with different material characteristics
Predrag Nedimović, Sunčica Zdravković
15:30 - 15:45Perceived distance anisotropy – matching versus estimating distances
Oliver Tošković
15:45 - 16:00The experimental assessment of Prospect Theory’s explanatory concepts: The loss and gain zones in risky choice framing
Vera Novković
16:00 - 16:15Investigating the Effects of Cognitive Training on Executive Functions and Neurophysiological Changes in Middle-Aged Adults
Luka Juras, Ivana Hromatko, Marina Mrtinčević, Andrea Vranić
16:15 - 16:30Attentional capture by salient distractor depends on search task type
Nataša Mihajlović , Sunčica Zdravković
15:00 - 16:30Porodični odnosi (102) SrEn
15:00 - 15:15Doživljaj odgovornosti roditelja i djeteta za nepoželjno ponašanje djeteta - ovisnost o kontekstu
Koraljka Modić Stanke, Valentina Ružić, Tena Velki
15:15 - 15:30Relevance of Parental Monitoring Strategies in Explanation of Externalising Behaviour Problems in Adolescence: Mediation of Parental Knowledge
Marina Kovačević Lepojević, Marija Trajković, Branislava Popović-Ćitić , Lidija Bukvić, Luka Mijatović
15:30 - 15:45Relacije percepcije porodičnog okruženja i zadovoljstva životom u dijadama siblinga: efekti pola i redosleda rođenja
Nikola Adamov, Jelena Prijić, Ilija Milovanović
15:45 - 16:00Possibilities and limitations of using different methods for diagnosing the type of attachment to the mother of preschoolers
Olga Almazova
16:00 - 16:15Moderatorska uloga rezilijentnosti u vezi porodične traumatizacije i psihopatije
Dejana Baltes, Sanja Batić Očovaj
16:15 - 16:30Majke dece blizanaca sa smetnjama u razvoju: kvalitativna studija izazova za adaptaciju i razrešenje
Tatjana Krstić, Aleksandra Miljković, Aleksandra Stojadinović, Ilija Milovanović
15:00 - 16:30Racionalna i iracionalna socijalna uverenja (101) SrEn
15:00 - 15:15Low cognitive reflection and high experiential thinking style predict an irrational mindset
Petar Lukić, Milica Ninković, Marija Petrović, Danka Purić, Predrag Teovanović, Iris Žeželj
15:15 - 15:30They see me rollin’, they hatin’: Negative effect of conspiratorial thinking on perceived reflexive discrimination
Žiga Mekiš Recek, Katarina Babnik, Kaja Hacin Beyazoglu, Žan Lep
15:30 - 15:45Myside bias as a default position in argumentation: does it require cognitive load?
Milica Mitić, Kaja Damnjanović
15:45 - 16:00Cognitive Footprint of Scientistic Beliefs
Petar Lukić, Iris Žeželj

Poster sekcije

Četvrtak, 26.10.2023.
16:45 - 17:45Poster sekcija 1 (hol) SrEn
 Attachment, commitment, and sexting among young adult women in romantic relationships
Arta Dodaj, Kristina Sesar, Krešimir Prijatelj, Magdalena Lasić, Marko Vidović, Hana Suša, Sara Brajković, Marija Bago, Jelena Jurišić, Ena Kapetanović, Dženana Omeragić, Lara Lekić, Ema Avdičević, Tihana Novak
 Some determinants of relationship satisfaction in people with physical disability
Ana Kurtović, Jelena Drča, Marija Milić
 Navigating the Complexity of Mental Health Diagnosis: Modelling Theoretical Issues with Neuromarkers
Manca Kok, Henk Cremers
 Razlike u doživljaju boli između osoba s kroničnom glavoboljom i kroničnom križoboljom
Gabrijella Stella Stanković, Mirna Grujić, Pavla Rupa, Gorka Vuletić
 Does eye-closure during testimony increase accuracy of recall?
Urška Levac, Igor Areh, Matija Svetina
 The Dark Tetrad traits and prosocial behavior in adolescence
Anja Wertag, Maja Ribar, Goran Milas
 Profesionalna adaptabilnost učenika medicinskih škola
Zlatka Kozjak Mikić
 Associations between color and shape in terms of product design
Isidora Damjanović, Ivana Jakovljev
 Exploring facets of romantic relationships in emerging adults: The significance of relationship importance and quality of relationship with parents
Timotej Glavač, Melita Puklek-Levpušček
 Bulletproof? A cross-lagged relationship between subjective stress and resilience in adolescence
Filipa Ćavar, Maja Ribar, Goran Milas
 A test of the social reaction model of perfectionism in sport setting
Zrinka Greblo Jurakić, Ida Dukić
Subota, 28.10.2023.
16:45 - 17:45Poster sekcija 2 (hol) SrEn
 Hedonia as the moderator of the relationship between perceived stress and mental health
Ivana Marcinko
 Internalizacija fit ideala ljepote i nezadovoljstvo slikom tijela u objašnjenju odstupajućih navika hranjenja i vježbanja
Marina Posarić, Miljana Kukić, Petra Anić
 Does Self-Uncertainty Enhance or Interfere with Future Thinking: Preliminary Study Findings
Olga D. Tuchina
 Uticaj dubine obrade reči pri implicitnom učenju na uspešnost reprodukcije
Marko Janković, Senka Vasović, Milica Popović Stijačić
 The hesitant, the anxious and the vaccinated: Factors of COVID-19 vaccine acceptance
Marko Milošević, Luna Radević, Bojana M. Dinić
 Motivation as one of the key factors in the process of mastering English as a foreign language (research protocol)
Tena Velki
 Positive developmental characteristics, mental health problems and perception of school climate
Gabrijela Vrdoljak, Darko Roviš, Toni Maglica, Josipa Mihić, Hana Gačal, Lucija Šutić
 Color memory strategies depend on color labels
Nevena Dimitrijević, Ivana Jakovljev
 Self-reported perceptual disorders in individuals with long COVID
Anja Podlesek, Pika Ranc
 Povezanost emocionalne inteligencije, empatije i temperamenta s agresivnim ponašanjem kod adolescenata
Maja Marija Muškić, Tamara Mohorić, Petra Anić
 Moral intuitions and political orientation
Aleksandra Trogrlić, Bojan Todosijević


Plenarna predavanja


xyzzz
prof. dr David Funder
University of California, Riverside, Graduate Division
Psihološka istraživanja širom sveta: mogućnosti, prepreke i iznenađenja
Međunarodnim projektom o situacijama (engl. The International Situations Project, ISP) obuhvaćeno je više od 17000 osoba u 62 zemlje, na 40 jezika, u saradnji s međunarodnim timom koji čini više od 100 psihologa. Sažeto ću prikazati neke od ključnih rezultata projekta I opisati mogućnosti za dalja istraživanja u ovoj oblasti, čije sprovođenje olakšava internet ali i, prevashodno, spremnost psihologa iz celog sveta da sarađuju. Prepreke su takođe brojne, uključujući procedure finansiranja koje ne podržavaju međunarodnu saradnju, i insistiranje urednika, recenzenata i komisija za dodelu finansijskih sredstava na metodološkim kriterijumima koji se retko primenjuju na istraživanja sprovedena na nacionalnom nivou. Naposletku, osvrnuću se na dva opšta zaključka koja su me iznenadila. Najpre, pojam etničke pripadnosti, koji se u SAD tretira kao egzaktna kategorija, zapravo je rasplinuta socijalna konstrukcija sa veoma raznolikim značenjem u raznim zemljama. Potom, ljudi širom sveta mnogo se manje razlikuju među sobom nego što se verovalo.

Dejvid Fander je istaknuti profesor Odeljenja za postdiplomske studije na Univerzitetu u Kaliforniji, Riversajd. Diplomu osnovnih studija stekao je na Univerzitetu u Kaliforniji – Berkli, a doktorat na Univerzitetu Stenford, i, pre dolaska na Riversajd, predavao je na Harvi Mad koledžu, Univerzitetu Harvard, i Univerzitetu Ilinoisa u Urbana-Šampejnu. Njegov istraživački rad usmeren je na procenu ličnosti, preciznost u proceni ličnosti i, poslednjih godina, procenu doživljavanja situacija širom sveta. Bio je predsednik Društva za psihologiju ličnosti i socijalnu psihologiju i Asocijacije za istraživanja u psihologiji ličnosti. Dobitnik je nagrade „Džek Blok“ za psihologiju ličnosti, koju dodeljuje Društvo za psihologiju ličnosti i socijalnu psihologiju. Autor je udžbenika Zagonetka ličnosti (u izdanju kuće V.V. Norton). U braku je više od 40 godina i otac je dve kćerke.

https://profiles.ucr.edu/app/home/profile/funder

xyzzz
prof. dr Chris Fullwood
Birmingham City University
Virtuelna maskarada: Istraživanje mnogostrukih lica onlajn samoprezentacije
Uporedo sa brzim napretkom novih tehnologija i digitalnih tehnologija u nastajanju, kao što su Internet i virtuelna stvarnost, pojavile su se jedinstvene prilike za istraživanje i fleksibilnu izgradnju identiteta. Dok se za većinu korisnika ovo može jednostavno ispoljiti kao prikazivanje ulepšane slike sebe na mreži, postoji potencijal i da se živi potpuno drugačiji virtuelni život koji ne bi bio ograničen oflajn slikom sebe. Inspirisano Gofmanovom (1956) idejom o izvedenom sopstvu, dvokomponentnim modelom upravljanja utiskom Learija i Kovalskog (1990) i Valterovom (2007) hiperpersonalnom teorijom onlajn komunikacije, ovo predavanje će početi pregledom i evaluacijom ključnih teza u vezi sa fleksibilnijom samoprezentacijom na mreži, posebno anonimnošću, asinhronošću i mogućnostima njenog uređivanja i kreiranja. Razmotrićemo kako sama onlajn platforma, kao i razlozi njenog korišćenja, mogu uticati na samoprezentaciju. Na primer, neki onlajn prostori će korisnicima pružiti mogućnosti koje drugi nemaju, a neke platforme (npr. platforme za onlajn upoznavanje) mogu biti povezane sa snažnijom motivacijom za samoprezentovanje zbog relevantnosti utisaka za cilj. Uzimajući u obzir višestrukost naših identiteta, ulazak u različite oblasti onlajn sveta takođe će uticati na verovatnoću da određeni identitet posne aktivan. U nekim slučajevima, ovo može biti identitet koji je neaktivan ili skriven u nečijem životu van mreže, što znači da internet omogućava pojedincima da istraže moguće ja. Prihvatajući to da neće svaka osoba koja uđe u sajber prostor iskoristiti priliku da eksperimentiše sa samoprezentacijom, fokusiraću se na različite osobine ličnosti povezane sa idealizovanim i raznovrsnim oblicima onlajn samoprezentacije, uključujući jasnoću self koncepta, socijalnu anksioznost, samopoštovanje i samonadgledanje. Konkretnije, govoriću o nalazima iz tri nezavisne studije koje se oslanjaju na Skalu predstavljanja onlajn selfa (POSS), koja je kreirana za merenje različitih različitih oblika onlajn samoprezentacije. Osvrnuću se na to koliko fleksibilna samoprezentacija može uticati na utiske drugih i na način na koji procenjujemo sebe. Na primer, da li komunikacija u sajber prostoru utiče na talnost sa kojom možemo da procenimo raspoloženja i ličnosti drugih? Da li predstavljanje idealizovane slike na mreži menja naš pogled na sebe? Konačno, predavanje će se fokusirati na trenutno stanje u istraživanjima samoprezentacije na mreži kako bi se identifikovali budući istraživački putevi.

Dr Kris Fulvud je ovlašćeni psiholog i saradnik Britanskog psihološkog društva i radi kao predavač i istraživač iz oblasti sajberpsihologije na studijskom programu psihologije Gradskog univerziteta Birmingem. Oblast ekspertize dr Fulvuda je uglavnom oblast sajberpsihologije, mada predaje i socijalnu i forenzičku psihologiju, kao i metode onlajn istraživanja i etiku. Najpoznatiji je po istraživanjima koja su se bavila time kako naše predstavljanje sebe putem novih tehnologija utiče na to kako upravljamo utiscima drugih. Njegova istraživanja su takođe fokusirana na digitalnu isključenost i nejednakost osoba sa smetnjama u učenju i upotrebu digitalnih alata za poboljšanje psihološkog zdravlja. Dr Fullvood je jedan od osnivača odeljenja za sajberpsihologiju BPS-a i učestvovao je u sastavljanju Smernica za sprovođenje istraživanja putem interneta. Tokom svoje dvadesetjednogodišnje akademske karijere, objavio je više od 50 publikacija, uključujući i ko-uređivanje Oksfordskog priručnika za sajberpsihologiju objavljenog 2019. Primenjeni aspekt njegovih istraživanja ogleda se u konsultantskom radu sa brojnim organizacijama, uključujući NATO, Studio Lambert (TV producentska kuća) i Vladu Velike Britanije.

https://www.bcu.ac.uk/social-sciences/about-us/staff/psychology/chris-fullwood

xyzzz
prof. dr Jessica de Bloom
University of Groningen, Department for Human Resource Management and Organizational Behavior
Vreme je važno: uvidi o oporavku tokom izazovnih vremena
Psihološkinja zdravlja na radu, dr Džesika de Blum, će prikazati pregled svojih istraživanja na temu značaja i efekata epizoda oporavka - od mikro-pauza do dužih odmora. Fokus će biti stavljan na osnovne uslove i ključne mehanizme koji pomažu procesu oporavka od zahtevnog posla i objašnjavaju kako radno okruženje može pružiti podršku procesima oporavka sa ciljem omogućavanja da radni život zaposlenih bude održiv. Dok istraživači počinju da istražuju oporavak kao fenomen koji se prirodno dešava, de Blum se postepeno pomera ka shvatanju oporavka kao procea koji radnici mogu proaktivno da oblikuju. Njen integrativni model redizajniranja poslova baziran na identitetu sugeriše da zaposleni angažuju u procesima oblikovanja posla kako bi zadovoljili svoje bazične potrebe kako na poslu, tako i tokom perioda odmora. Konačno, de Blum koristi svoju skorašnju randomizovanu studiju "neograničenog odmora" kao primer da se fokusira na šire organizacione i društvene izazove koji ograničavaju mogućnosti za oporavak. U savremenom poslu, self-menadžment (tj. lična inicijativa, samomotivacija i samodisciplina) sve više istiskuje eksterne zabrane, regulaciju i kontrolu zaposlenih. Ubrzano radom na daljinu i prateći smanjene mogućnosti i zahteve za direktnim rukovođenjem radom zaposlenih, savremeno shvatanje menadžmenta ljudskih resursa dovodi do visokog nivoa unutrašnje motivacije za rad, visoko angažovanih i produktivnih zaposlenih, ali i zaposlenih koji koriste (pre)malo vremena za oporavak i koji se mogu vremenom preterano iscrpeti.

Psihološkinja specijalizovana u oblasti pdihologije rada i organizacije, dr Džesika de Blum (1983) odbranila je doktorat na Radboud univerzitetu u Najmegenu (Holandija) 2012. godine. Nakon toga radila je kao istaživačica na Tampere univerzitetu (Finska), sarađujući sa najuglednijim istraživačima u oblasti ekološke psihologije i psihologije zdravlja na radu. Trenutno je zaposlena kao vanredni profesor na Univerzitetu u Groningenu (Holandija). De Blumova je vodila i trenutno vodi nekoliko istraživačkih projekata finansiranih od strane vodećih nacionalnih fondova i kompanija (npr. Finska akademija, Finski fond za radno okruženje, Švajcarska nacionalna fondacija za nauku) i stekla je radno iskustvo unutar i izvan akademije u 5 različitih država. U svom istraživačkom radu integriše perspektive iz različitih akademskih disciplina poput psihologije, turizma, studija odmora i upravljanja ljudskim resursima. Njena istraživanja su fokusirana na nestajanje granica između poslovnog i privatnog života kao jednog aspekta savremenog radnog okruženja koje se ubrzano menja i na uticaj koji te promene imaju na blagostanje zaposlenih i njihov radni učinak. Njena oblast ekspertize uključuje interakciju različitih životnih domena, stres na radu i načine oporavka, kao i "e-mentalno zdravlje" i intervencije u radnom okruženju sa ciljem unapređivanja zdravlja zaposlenih i njihovog blagostanja.

https://www.rug.nl/staff/j.de.bloom/?lang=en

xyzzz
prof. dr Peter Kindermann
University of Liverpool, Faculty of Health and Life Sciences, Department of Primary Care and Mental Health
Manifest mentalnog zdravlja
Neophodne su nam izvesne promene u načinu na koji razmišljamo o mentalnom zdravlju. Korisnici usluga u oblasti mentalnog zdravlja trpe određene posledice usled aktuelnog patologizujućeg narativa, te su nam potrebne promene ne samo u načinu na koji razumemo njihove probleme, već i u kreiranju i obezbeđivanju mentalno-zdravstvenih servisa. Potrebno je da preispitamo „model bolesti“ koji na emocionalni distres gleda isključivo kao na simptom biološke bolesti, te da se usmerimo na razumevanje problema u oblasti mentalnog zdravlja kao fundamentalno društvenih i psiholoških fenomena – proizvoda načina na koji razumemo svet i reagujemo na njega. Umesto da akcenat stavljamo na dijagnostikovanje i lečenje 'abnormalnosti', smatram da bismo trebali da se usmerimo na kreiranje sistemskih psiholoških i socijalnih rešenja ovih problema. Praktičari bi trebalo, kao što se u izveštaju Generalne skupštine Ujedinjenih naroda navodi; "... da napuste prevladavajući model koji je usmeren na dijagnostikovanje poremećaja i izlečenje pojedinaca [i] da se pozabave 'neravnotežom moći', a ne 'hemijskom neravnotežom'." To bi istovremeno značilo usmerenost na prevenciju fundamentalnih uzroka koji dovode do problema u oblasti mentalnog zdravlja, smanjenje usmerenosti na dijagnoze i upotrebu lekova u meri u kojoj je to moguće, a umesto toga fokusiranje na razvoj psiholoških formulacija problema u oblasti mentalnog zdravlja, uvođenje sistematskih intervencija i rad sa obrazovnim sistemom i unutar njega... za šta je sve potrebna politička podrška.

Piter Kinderman je profesor kliničke psihologije na Univerzitetu u Liverpoolu, koji se u svom istraživačkom radu bavi proučavanjem psiholoških i socijalnih determinanti mentalnog zdravlja. Profesor Kinderman je klinički psiholog, klinički savetnik u javnom zdravstvu Engleske i bivši predsednik Britanskog psihološkog društva. Autor je velikog broja članaka u časopisima i poglavlja u knjigama, kao i knjiga "Recept za psihijatriju [A Prescription for Psychiatry]" (Palgrave Macmillan, 2014), "Novi zakoni psihologije [New Laws of Psychology]" (Little, Brown, 2015) i "Manifest mentalnog zdravlja [A Manifesto for Mental Health]" (Palgrave Macmillan, 2019). Na Twitteru ga možete zapratiti kao @peterkinderman

https://www.liverpool.ac.uk/population-health/staff/peter-kinderman/
https://scholar.google.com/citations?user=wCC9RBUAAAAJ&hl=sr&oi=ao

Radionice


Prisustvo radionicama moguće je samo uz prethodnu prijavu.


xyzzz
Dvaput meri… Teorijski i praktični pristupi proceni invarijantnosti u R-u
Moderator: Johannes Karl
Jezik: Engleski

Istraživanja međukulturnih i međugrupnih razlika već dugo su aktuelna u psihologiji. Ipak, posmatrajući istorijski, mnogima od ovih poređenja nedostajala je metodološka strogost, što može ugroziti validnost rezultata. Stoga je neophodno da se ustanovi statistička jednakost pri međugrupnom poređenju konstrukata, kako bi se obezbedila uporedivost i adekvatnost mera koje se koriste.

Cilj ove radionice je da predstavi uvod u najvažnije metode međugrupnog poređenja u R-u, uključujući multigrupnu konfirmativnu faktorsku analizu u paketu „lavaan“ i procenu veličine efekta za neinvarijantne parametre. Ovi metodi osmišljeni su tako da pomognu istraživačima da ocene međukulturnu uporedivost psiholoških mernih instrumenata, u teorijskom i praktičnom smislu. Multigrupna konfirmativna faktorska analiza je statistički postupak koji se koristi u cilju procene jednakosti konstrukata u različitim grupama. Ona uključuje testiranje modela konfirmativne faktorske analize za svaku grupu odvojeno, i poređenje modela kako bi se utvrdilo da li je struktura mernih modela u grupama uporediva. Procena veličine efekta za neinvarijantne pokazatelje je noviji postupak čiji je cilj da kvantifikuje izraženost razlika između grupa kada struktura mernog modela nije jednaka. Ovaj metod može pomoći istraživačima da bolje razumeju prirodu i opseg razlika između grupa, čak i kada mere nisu neposredno uporedive.

Načelno, ova radionica nastoji da pruži učesnicima fundamentalne veštine za sprovođenje rigoroznih međukulturnih poređenja u psihologiji. Akcenat je na predstavljanju ključnih metoda za procenu jednakosti mera i za razumevanje praktičnih i teorijskih problema koji se javljaju u ovakvim istraživanjima. Očekuje se da će pohađanjem radionice učesnici steći solidno razumevanje metoda koji se koriste za međugrupna poređenja u R-u i važnosti statističke jednakosti za uporedivost psihometrijskih instrumenata među kulturama i grupama.

Dr Johanes Karl je docent na Univerzitetu grada Dablina. Njegova istraživanja usmerena su na poreklo i manifestacije individualnih razlika na polju ličnosti, vrednosti, i „mindfulness“-a. Objavio je radove iz oblasti kros-kulturnih pristupa „mindfulness“-u, dijahronog pristupa proučavanju ličnosti kroz analizu teksta iz književnih dela, i mrežnog pristupa individualnim razlikama. Istraživanja koja su u toku uključuju razvoj kvantitativnih pristupa filozofiji življenja, korišćenje mrežnih analitičkih procedura u kros-kulturnoj psihologiji, i izučavanje interakcije stanja i osobina na polju „mindfulness“-a.


xyzzz
Topologija pop kulture i psihologija dizajna video igara - Stvaranje stvarnog narativa u okviru nestvarnih prostora
Voditelj: Ivica Milarić
Jezik: Srpski

Dizajn video igara a posebno narativni dizajn podrazumeva shvatanje i uključivanje psiholoških elemenata popularne kulture. Kao geografska topografija, topografija pop-kulture takođe segmetira ova saznanja i definiše ih kao operativne elemente koji mogu da se koriste u stvaranju narativa. Radionica će predstaviti iste mehanizme, kao i psihološke procese koji stoje iza njih. Takođe, ovo će se dogoditi tokom aktivne primene mehanizama i generisanja okvirnog narativa za moguću video igru.

Ivica Milarić je stručni saradnik u nastavi na Akademiji umetnosti, Univerziteta u Novom Sadu, diplomirani psiholog i master umetnik digitalnih medija. Takođe radi u industriji zabave, gde je učestvovao na preko trideset međunarodno objavljenih video igara. Dobitnik je nagrade za najbolju neobjavljenju zbirku priča Đura Đukanov 2010. godine za delo "Novosadska zadovoljstva". Njegov kratak film Wire ušao je u zvanične selekcije festivala 26. Videomedeja, First-Time Filmmaker Sessions November 2022, i goEast 2022.


xyzzz
Opažanje kvaliteta staranja kroz praćenje igre roditelja i dece
Voditelj: Ksenija Krstić, Filozofski fakultet Beograd
Jezik: Srpski

Koncept podsticajne nege pretpostavlja da je, da bi dete dostiglo svoj puni potencijal, neophodno obezbediti pet elemenata podsticajne nege: dobro zdravlje, adekvatnu ishranu, bezbednost i sigurnost, responzivno staranje i mogućnosti za učenje kroz igru. Iako su ove komponente međusobno tesno povezane i međuzavisne, u okviru ove radionice bavićemo se jednom od njih koja je suštinska potka svih aspekata kvalitetnog staranja – responzivnim staranjem kao dimenzijom kvaliteta interakcije roditelja i deteta. Responzivnost roditelja odnosi se na veštinu roditelja da pravilno i uvremenjeno opaža i tumači signale deteta, a zatim na njih adekvatno reaguje podstičući i podržavajući inicijativu i interesovanje deteta. Ovakve interakcije koje donose zadovoljstvo i za dete i za roditelja, omogućavaju uspostavljanje emocionalne veze među njima, koja će biti osnova za detetovo upoznavanje i razumevanje sveta koji ga okružuje, i za učenje o ljudima i međuljudskim odnosima. Ovakve socijalne interakcije stimulišu i razvoj mozga tokom ranog detinjstva. Responzivno staranje obuhvata posmatranje i reagovanje na dečje pokrete, zvuke, gestove i verbalne signale. Kao takvo, ono je osnova za obezbeđivanje sigurne okoline i zaštitu deteta od povreda i nepovoljnih iskustava, uključujući i uvremenjeno prepoznavanje znakova bolesti, kao i obezbeđivanje okruženja i prilika za učenje i izgradnju poverenja u socijalnim odnosima.

Tokom ove radionice, učesnici će imati prilike da se upoznaju sa konceptom responzivnog staranja – koji su to signali koje dete upućuje, na primer, signali za glad ili sitost, emocionalnu uznemirenost, zainteresovanost za igru ili zadovoljstvo – a zatim i šta znači adekvatno opažanje i razumevanje detetovih signala, a šta adekvatno reagovanje na te signale. Govorićemo o tome kako profesionalci, u svojim različitim ulogama, mogu podržati i podstaći roditelje/staratelje da identifikuju i koriste svakodnevne aktivnosti i rutine za interakciju, komunikaciju i igru sa svojim detetom. Posebna pažnja biće posvećena igri roditelja i deteta, kao ključnim kontekstom za rast i razvoj deteta u prvim mesecima i godinama života. Učesnici će imati prilike i da analiziraju indikatore responzivnosti u različitim igrovnim situacijama i interakcijama roditelja i deteta i da diskutuju o značaju ovakve nege za pravilan rast i razvoj deteta.

Sa formalnim obrazovanjem iz psihologije, Ksenija Krstić je završila doktorat iz razvojne psihologije na Univerzitetu u Beogradu. Trenutno je vanredni profesor na Katedri za psihologiju Univerziteta u Beogradu. Predaje Razvojnu psihologiju, Emocionalni razvoj i Razvojnu psihologiju adolescencije na osnovnim, master i doktorskim studijama Univerziteta u Beogradu. Njeno glavno polje interesovanja su socio-emocionalni razvoj, posebno vezanost i bliski odnosi, kao i rani razvoj, roditeljstvo i rano detinjstvo u specifičnom sociokulturnom kontekstu. Ima više od 20 godina profesionalnog iskustva kao istraživač na različitim istraživačkim projektima. U svojim istraživačkim studijama koristi mešoviti metodski pristup za proučavanje složene međusobne povezanosti individualnih i društvenih procesa u socio-emocionalnom razvoju, sa različitim grupama ispitanika, uključujući adolescente, osetljive grupe, decu itd.


xyzzz

xyzzz
Kako ova priča počinje… ili kako se završava? Dinamičko pripovedanje kao metodološki pristup istraživanju inkluzivnog obrazovanja
Voditeljke: Olja Jovanović i Tinde Kovač Cerović
Jezik: Srpski

Pripovedanje je ljudska aktivnost koja postoji koliko postoji i jezik. To je aktivnost sa kojom svi imamo iskustva, jer je koristimo kada želimo da ispričamo prijatelju šta nam se danas desilo, kada nepoznatoj osobi želimo da kažemo ko smo mi, kada deci pričamo priču pred spavanje… Istraživanja koja koriste pripovedanje polaze od pretpostavke da je pripovedanje delovanje – kroz pripovedanje mi se povezujemo sa drugim ljudima, učimo da se nosimo sa društvenim strukturama koje oblikuju naše živote, dajemo smisao svetu oko nas, tražimo način da se uklopimo u okruženje, a ponekada i da ga promenimo. Iskustva, vrednosti i norme koje stičemo i negujemo tokom života utiču šta će biti vidljivo u našim narativima i koji smisao ćemo dati elementima našeg narativa (likovima, zapletima, razrešenjima), što postaje posebno značajno kada se bavimo osetljivim temama kakvo je inkluzivno obrazovanje.

Sam naziv pristupa pripoveda o njegovim polazištima. “Dinamičko” se odnosi na gledište da ljudsko razumevanje sveta uvek nastaje iz interakcije, dok se “pripovedanje” odnosi na to da je značenje određene aktivnosti uvek relaciono, u odnosu na lične i kolektivne istorije i očekivanja. Dinamičko pripovedanje kao metodološki pristup teži da uključi učesnike u različite ekspresivne aktivnosti iz različitih uloga, sa različitim ciljem i za različite publike. Priče koje nastaju kroz ovaj proces integrišu perspektive pojedinaca i grupa koje imaju različita iskustva, znanja, ciljeve i moć.

Tokom radionice predstavićemo aktivnosti dinamičkog pripovedanja koje smo koristile u različitim istraživanjima, između ostalog istraživanje integriteta inkluzivnog obrazovanja, inkluzivnosti lokalnih zajednica, razvoja profesionalnog identiteta romskih asistenata, i obrazovnih iskustava učenika tokom pandemije Kovid-19. Takođe, u okviru radionice ćemo predstaviti i diskutovati različite pristupe analizi podataka koji nastaju kroz dinamičko pripovedanje.

Olja Jovanović je docentkinja na Odeljenju za psihologiju i u Centru za obrazovanje nastavnika, Filozofskog fakulteta u Beogradu, gde sa budućim (i aktuelnim) nastavnicima, pedagozima i psiholozima realizuje kurseve iz oblasti psihologije obrazovanja. Iako se tokom svog profesionalnog razvoja nalazila u različitim ulogama u različitim kontekstima – škola, organizacije civilnog društva, naučno-istraživačke ustanove, međunarodne organizacije, visokoškolske ustanove – sebe prvenstveno doživljava kao nastavnicu (i) istraživačicu. Njen angažman je usmeren na razvoj kvaliteta i pravednosti obrazovanja, sa posebnim naglaskom na obrazovanju dece i mladih iz marginalizovanih grupa.

Tinde Kovač Cerović, je vanredna profesorka (u penziji) psihologije obrazovanja i obrazovnih politika na Univerzitetu u Beogradu. Njena istraživanja i publikacije se dominantno bave onima koji su ranjivi i isključeni, kao što je romska zajednica, migranti, izbeglice i deca koja žive u siromaštvu ili u nepovoljnim uslovima izazvanim krizom, kao što je pandemija Kovid-19. Tokom svoje karijere bila je pomoćnica ministra i državna sekretarka u ministarstvu obrazovanja, kao i članica savetodavnog odbora Fondacije za otvoreno društvo, viša savetnica Fonda za obrazovanje Roma, kao i konsultantkinja za oblast obrazovanja u međunarodnim organizacijama, uključujući i UNICEF. Živi u Austriji.



Simpozijumi


Moderatorka: Tijana Karić
Jezik: Engleski
Jezik prezentacija: Engleski

„Nisu sve izbeglice iste“, prema javnom diskursu širom Evrope, i kao što se može primetiti u razlikama u pružanju instrumentalne pomoći u različitim kontekstima. Na ovom simpozijumu biće predstavljeno pet studija koje istražuju faktore pomoći i solidarnosti prema izbeglicama. Eksperimentalna studija iz Nemačke je pokazala da pol i poreklo izbeglica (Avganistan nasuprot Ukrajine) utiču na političku solidarnost kroz percipiranu sličnost i pretnju, a ovaj odnos je moderiran osetljivošću na pravdu. Drugi rad istražuje prediktore stavova prema izbeglicama u Hrvatskoj, BiH i Srbiji, koji se odnose na percepciju različitih oblika kolektivne viktimiziranosti, i njihov odnos sa međugrupnim stavovima. U Mađarskoj, studija sprovedena među volonterima koji pomažu izbeglicama iz Ukrajine otkrila je da pomagači sa više politizovanim motivacionim profilima (u odnosu na pomagače sa dobronamernim profilima) smatraju da je stereotipnost izbeglica manje važna za pružanje pomoći. Studija iz Bosne i Hercegovine, u kojoj je primenjen mešovit metod, istraživala je međusobnu percepciju i odnose između izbeglica i domicilnih lica. Konačno, kvalitativna studija sprovedena sa izbeglicama upisanim u osnovne škole u Hrvatskoj imala je za cilj da istraži potrebe i izazove, kao i faktore podrške u procesu školske integracije.

Moderatorke: Anita Lauri Korajlija i Milica Lazić
Jezik: Srpski/Hrvatski/Bosanski/Crnogorski
Jezik prezentacija: Engleski

U poslednje tri godine objavljeno je preko 1.700.000 naučnih radova na temu mentalnog zdravlja za vreme pandemije koronavirusa. Iako se u nekima od njih izražava zabrinutost za dugoročne efekte promena koje je za sobom donela pandemija, longitudinalnih studija koje su pratile različite indikatore psihološkog funkcionisanja od početka pandemije do sada je veoma malo. Da li je pandemija ostavila dugoročne posledice na naše mentalno zdravlje ili smo pokazali određeni stepen psihološke otpornosti u ovom kontekstu? Koje su karakteristike osoba koje su se uspešno adaptirale na pandemiju i izmenjene uslove života, a koje karakteristike osoba koje su dugoročno pokazivale povišen distres i nakon ukidanja vanrednog stanja? Da li i u kojoj meri u uslovima globalne zdravstvene krize možemo da govorimo o post-traumatskom rastu, kao i koliko su dugotrajne pozitivne promene u načinu kako doživljavamo i ophodimo se prema sebi i drugima? O ovim temama će biti reči na simpozijumu „Mentalno zdravlje i COVID-19: nekad i sad“, u okviru kojeg će biti predstavljeni rezultati longitudinalnih studija koje su sproveli istraživački timovi iz Srbije i Hrvatske.

Moderatorke: Snežana Ilić i Ivana Mihić
Jezik: Srpski
Jezik prezentacija: Srpski

Na simpozijumu će biti predstavljen i diskutovan model porodično orijentisanih ranih intervencija u Srbiji. Naglasak u diskusijama će biti na promeni paradigme podrške detetu i porodici, ali i promenama u razumevanju načina učenja i uloge različitih profesionalaca, naročito psihologa, u radu sa porodicom u okviru rane intervencije. Nakon uvodnog izlaganja koje će ponuditi okvir i naučno utemeljenje promene u razumevanju značenja podrške detetu sa razvojnim smetnjama, biće izloženi podaci na kojima se temeljilo građenje modela porodično orijentisanih ranih intervencija u Srbiji (PORI). Ovi podaci obuhvataju situacionu analizu, ali i dubinske analize potreba i postojećih resursa podrške deci i porodicama dece sa smetnjama u razvoju. Simpozijum će okupiti istraživače i praktičare koji će predstaviti i diskutovati model PORI iz ugla paradigme o transdisciplinarnosti, uloge profesionalaca u PORI timu i uloge mentora i supervizora u građenju veština praktičara za podršku deci i porodicama u okviru PORI.

Moderatorka: Kaja Damnjanović
Jezik: Srpski
Jezik prezentacija: Engleski

Teorije dualnih procesa ljudsko rasuđivanje opisuju u ključu postojanja dva načina mišljenja. Intuitivni ili heuristički način, poznat kao tip 1, opisuje se kao evolutivno stariji, automatski i autonomni, koji ne opterećuje radnu memoriju. Nasuprot njima, analitički ili tip 2 je opisan kao evolutivno stariji, svesni proces dostupan introspekciji, koji počiva na angažovanju radne memorije i čiji su ishodi u manjoj meri podložni greškama nego što su to ishodi procesa tipa 1. U najnovijim interacijama teorija dualnih procesa, hibridnim modelima, konceptualizovane su logičke intucije - brzi i nesvesni procesi čiji su ishodi normativno ispravni. Na simpozijumu će biti prikazana eksperimentalna i korealaciona istraživanja koja su imala za cilj da odgovore na pitanja o tome da li su intuitivni procesi zaista kognitivno jeftiniji, koliko se brzo odvijaju logičke intucije, da li se različite intuicije međusobno razlikuju po snazi, te da li se takmiče, koja je uloga racionalizacije u intuitivnom i analitičkom rasuđivanju, kao i uloge dva načina mišljenja u proceni verbalizama i lažnih vesti.

Moderatorke: Tabbea Hassler & Bojana Bodroža
Jezik: Engleski
Jezik prezentacija: Engleski

Stanje stvari u društvu za lezbejke, gej, biseksualne, transrodne, interpolne i kvir (LGBTIQ+) osobe se brzo menja. Ovaj simpozijum će okupiti istraživanja koja će proširiti naše razumevanje heteroseksizma u različitim zemljama, načine za smanjenje negativnosti prema LGBTIQ+ osobama, uticaj uključivanja zajednice na zdravlje LGBTIQ+ osoba i život u porodicama “duginih boja”. Prvo, autori prvog rada predstaviće kroskulturalno poređenje strukture i nivoa multidimenzionalnog heteroseksizma u šest zemalja sa različitim socio- kulturnim poreklom i stanjem LGBTIQ+ prava. Zatim, drugi rad izveštava o rezultatima kratke filmske intervencije za smanjenje stigmatizacije LGBTIQ+ osoba. Rezultati sugerišu da intervencije nisu podjednako efikasne za smanjenje predrasuda prema homoseksualcima, lezbejkama i transrodnim osobama. Dalje, autori trećeg rada suprotstaviće korelacione, kvazi- reprezentativne i eksperimentalne nalaze o kontaktu između LGBTIQ+ i cis-heteroseksualnih osoba i o podršci društvenim promenama. Za razliku od istraživanja sa dizajnom podložnim efektima samo-selekcije, rezultati randomizovanih eksperimenata ne daju dokaze o kratkoročnim kauzalnim efektima međugrupnog kontakta. Koristeći podatke iz EU-LGBTIK- II studije, autori četvrtog rada ispitali su vezu između uključenosti LGBTIQ+ ljudi u zajednicu i njihove depresije. Rezultati sugerišu da učešće zajednice može biti mač sa dve oštrice, kao što sugerišu pozitivni indirektni efekti putem viktimizacije i negativni indirektni efekti preko otkrivanja identiteta. Konačno, autori petog rada, koristeći kvalitativne podatke pružaju uvid u živote porodica “duginih boja” i njihov put u roditeljstvo.

Moderator: Boris Popov
Jezik: Engleski
Jezik prezentacija: Engleski

Održivo upravljanje ljudskim resursima (SHRM) je koncept koji u poslednje vreme dobija sve više pažnje kako istraživača, tako i praktičara, HRM stručnjaka. SHRM podrazumeva integraciju održivih praksi u HR politike, kako bi se promovisala dobrobit zaposlenih i održivost organizacije, bez da se naruše njeni finansijski ciljevi. SHRM uključuje prakse poput promovisanja i podsticanja radne angažovanosti i blagostanja zaposlenih, implementaciju ekološki prihvatljivih HR politika, podržavanje različitost i i inkluzije, kao i podsticanje etičkog ponašanja. Na ovom simpozijumu biće prikazani rezultati globalne SHRM studije sprovedene paralelno u 54 države, na ukupnom uzorku od 14 502 zaposlene osobe. U prvoj studiji će sa globalnog uzorka biti prikazani osnovni podaci o izraženosti održivih HR politika i praksi. Drugi rad će podrobnije prikazati komparativnu analizu rezultata iz država Centralne Evopre, Poljske, Hrvatske, Slovačke i Srbije, s obzirom na činjenicu da navedene države imaju dosta slično istorijsko i kulturno nasleđe, ali se nalaze u različitim fazama tranzicije iz socijalističkog uređenja u pravcu modernih demokratija i tržišne ekonomije. Poslednja dva rada će se fokusirati na rezultate sa uzorka iz Srbije. U njima će biti prikazani efekti održivih HRM praksi na zadovoljstvo poslom, radnu angažovanost i blaostanje zaposlenih, kao i potencijalnih moderatorskih i medijatorskih efekata ličnih vrednosti i identifikacije sa organizacijom.

Moderatorka: Bojana Dinić
Jezik: Engleski
Jezik prezentacija: Engleski

U okviru ovog simpozijuma biće predstavljena nova saznanja o činiocima digitalnog nasilja kroz kros-kulturnu perspektivu. U prvom radu na španskom uzorku adolescenata sagledaće se uloga posmatrača u digitalnom nasiju. U drugom radu na adolescentima iz Rusije će se sagledati uloga vršnjaka i roditelja na vršenje i trpljenje nasilja i daće se odgovor na pitanje da li roditeljska medijacija može nadomestiti nedostatak vršnjačke podrške. U trećem radu će se ispitati činioci digitalnog nasilja među adolescentima u Indiji, a u četvrtom među adolescentima u Srbiji. Konačno, u radu na adolescentima iz Hrvatske će se obraditi nov oblik digitalnog nasilja - digitalno nasilje na osnovu rodnih predrasuda i dati uvid u sličnosti i razlike u odnosu na generalno digitalno nasilje. Na kraju će se dati smernice za buduća istraživanja, prevenciju i intervenciju, i prodiskutovaće se otvorena pitanja u ispitivanju činilaca digitalnog nasilja.

Moderatorke: Ksenija Krstić i Ivana Mihić
Jezik: Srpski
Jezik prezentacija: Engleski

Nakon uvodnog pregleda aktuelnih inicijativa u oblasti podrške porodicama za podsticaj razvoja i kvalitetnu brigu o deci u ranom detinjstvu u Srbiji, simpozijum će okupiti profesionalce i istraživače različitih usmerenja sa ciljem diskusije podataka koji otvaraju pitanje kvaliteta staranja u deci najranijeg uzrasta u našoj zemlji. Okosnicu izlaganja i diskusije podataka činiće koncept podsticajne nege (WHO, UNICEF, ISSA, 2018) kao trenutno aktuelni okvir za razumevanje kvaliteta okruženja za razvoj u ranom detinjstvu, ali i za osiguravanje kvaliteta i planiranje politika i praksi podrške ranom razvoju i brizi o deci u ranom detinjstvu. Na simpozijumu će biti prikazani i diskutovani aktuelni istraživački podaci vezano za: imunizaciju u ranom detinjstvu i komunikaciju sa porodicama u oblasti imunizacije (oblast zdravlje), prakse roditelja vezane za responzivno hranjenje (oblast ishrana), responzivnost u interakciji roditelja i deteta (oblast responzivno staranje), (ne)kažnjavajuće vaspitne prakse (oblast sigurnost i bezbednost) i prilike za učenje kroz igru u porodici (oblast prilike za učenje). Podaci iz ovih istraživanja otvoriće i pitanje implikacija za planiranje podrške porodicama na univerzalnom, ali i intenzivnijim nivoima, kao i za kreiranje konteksta koji omogućuje ovakvu praksu- inicijalno obrazovanje praktičara, intersektorsko umrežavanje, ulogu lokalnih zajednica i slično.

Moderatori: Slobodan Marković i Sunčica Zdravković
Jezik: Srpski
Jezik prezentacija: Engleski

Centralna tema simpozijuma je koncept multidimenzionalne strukture estetskog doživljaja. Prema ovom konceptu estetski doživljaj čini više dimenzija preko kojih se može opisati svaki pojedinačni estetski objekat. Četiri autora će izložiti svoje modele ove strukture u različitim estetskim domenima, kao što su umetničke slike, ples, kao i različite kategorije svakodnevnih objekata i scena. (1) U svom radu o objektivnim ograničenjima doživljaja lepog Slobodan Marković će izneti nalaze o povezanosti između 4 figuralne dimenzije – simetrija-asimetrija, jednostavnost-kompleksnost, oblina-ugaonost i kompaktnost-raspršenost – i 7 dimenzija doživljaja lepote – skladna, elegantna, fantastična, upečatljiva, čarobna, ljupka i smirujuća lepota. (2) Dragan Janković će predstaviti VACe model estetskog doživljaja – Valence, Arousal, and Cognitive evaluation. Prema ovom modelu, estetski doživljaj obuhvata dve šire konstitutivne komponente – značenja koja se aktiviraju ili konstruišu u umu gledaoca u trenutku percepcije stimulusa i afektivnu obradu koja se kontinuirano izvršava na svim aktivirana značenjaaktiviranim značenjima. (3) Ivan Stojilović će prikazati rezultate srpske adaptacije Upitnika estetskog iskustva Dane Vanzer i saradnika koji je baziran na teoriji Čiksentmihalja i Robinsona. Rezultati adaptacije su potvrdili da se upitnik sastoji od (a) četiri dimenzije vezane za umetnost – perceptivna, emocionalna, kulturna i razumevanje i (b) dve dimenzije toka – proksimalni uslovi i iskustvo. (4) Najzad, Maja Vukadinović će predstaviti rezultate svog istraživanje estetskog doživljaja plesa kod neplesačnke publike i ove nalaze uporediti sa doživljajem plesača. U ovoj studiji ispitanici su procenjivali različite plesne koreografije na dimenzijama subjektivnog doživljaja plesa: (a) estetski doživljaj – dinamizam, afektivna evaluacija i izuzetnost, (b) fizički doživljaj – sklonost ka akciji, pobuđenost i relaksacija, i (c) telesne senzacije – fokus, uzbuđenje i utelovljeno iščekivanje.

Moderatorka: Bojana Bodroža
Jezik: Srpski
Jezik prezentacija: Engleski

Seksualno nasilje i uznemiravanje dospelo je u fokus javnosti u Srbiji tokom 2021. godine kada se u medijima pojavilo nekoliko ovakvih slučajeva. Dok seksualno nasilje podrazumeva ozbiljnije oblike neželjenog fizičkog kontakta, seksualno uznemiravanje uključuje različite kombinacije verbalnog, neverbalnog i fizičkog zlostavljanja koje dovodi do povrede dostojanstva žrtve. Pored toga što se seksualno uznemiravanje može pojaviti doslovno u svakom kontekstu - privatnom, poslovnom, akademskom i drugima, u savremenom svetu ono se može odvijati i u onlajn i oflajn sferi. Ovaj simpozijum biće posvećen istraživanjima seksualnog uznemiravanja sprovedenim u Srbiji u različitim kontekstima i na različitim uzrasnim kategorijama. Prva dva rada biće posvećena neželjnom sekstingu kao formi seksualnog uznemiravanja koje se dešava u onlajn sferi. Prva studija govoriće o prediktorima iniciranja i izloženosti neželjenom sekstingu kod mladih iz Vojvodine, dok će druga studija govoriti o psihološkim i bihejvioralnim posledicama sekstinga kod mladih iz cele Srbije koji su bili izloženi ovoj vrsti iskustva. U trećem radu biće predstavljena kvalitativna studija o seksualnom uznemiravanju iz muške perspektive, odnosno govoriće o tome kako studenti doživljavaju seksualno uznemiravanje i ucenjivanje u akademskom kontekstu. Poslednja dva istraživanja problematizovaće iskustvo seksualnog uznemiravanja kod zaposlenih na univerzitetu. Prva od njih, opisaće zastupljenost različitih oblika seksualnog uznemiravanja kod zaposlenih na Univerzitetu u Novom Sadu, dok će druga studija koja je sprovedena na nenastavnom i nastavnom osoblju Filozofskog fakulteta i Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, analizirati odnose različitih oblika seksualnog uznemiravanja sa zadovoljstvom poslom i samoprocenjenom uspešnošću zaposlenih.

Moderator: Petar Čolović
Jezik: Engleski
Jezik prezentacija: Engleski

Poslednjih decenija, oblast obrade prirodnog jezika je u ekspanziji, nudeći brojna tehnička i metodološka rešenja za opis, objašnjenje i predviđanje širokog spektra ponašanja, prvenstveno u virtuelnom domenu i uz korišćenje velikih skupova podataka. Ovaj trend odražava se i na oblast psihologije ličnosti, gde se istraživači sreću s novim oblastima istraživanja i mogućnostima za ispitivanje tradicionalnih koncepata korišćenjem novih tehnologija. Neka od pitanja koja se postavljaju su kakva je veza između strukturnih rešenja proizašlih iz tradicionalnih psiholeksičkih studija i rezultata istraživanja prirodnog jezika; kakve informacije mogu da ponude novi izvori podataka, poput jezičkih korpusa i društvenih mreža; kako relativno nove analitičke strategije, poput analize sentimenta, modelovanja tema, i modela baziranih na dubokom učenju, mogu da se primene u rešavanju otvorenih pitanjima u psihologiji ličnosti i srodnim disciplinama. Radovi koji će biti predstavljeni u okviru simpozijuma istražuju strukturu leksičkih opisa ličnosti uz korišćenje aktuelne BERT familije jezičkih modela i klasične metodologije psiholeksičkih studija; latentne obrasce opisa ličnosti i vrednosti na osnovu otvorenih korpusa tvitova na srpskom jeziku; tematsku strukturu slobodno formulisanih kratkih opisa situacija i njenu vezu sa tradicionalnim upitničkim domenom, i međukulturne razlike u strukturi opisa ličnosti izvedenih iz lingvističkih korpusa i otvoreno dostupnih istorijskih i literarnih dokumenata.

Moderator: Gaja Zager Kocjan
Jezik: Engleski
Jezik prezentacija: Engleski

Ovaj simpozijum predstaviće rezultate četiri empirijske studije koje ispituju međudejstvo situacija i različitih psiholoških ishoda. Svaka studija ima jedinstven pristup ispitivanju ovih složenih fenomena i nudi dragocene uvide u njihov značaj za razumevanje ljudskog ponašanja, kognicije i emocija. Percepcije situacija su merene duž dimenzija DIAMONDS modela korišćenjem različitog dizajna studija (intenzivnih longitudinalnih, kvazi-eksperimentalnih) ili je efekat situacija određen korišćenjem modela multikonstruktinih strukturnih jednačina formulisanih u okviru psihometrijskog okvira latentnih osobina stanja (LST). Psihološki ishodi obuhvataju različite aspekte ličnosti (empatiju, opštu kognitivnu sposobnost, kreativnost, pozitivna i negativna afektivna stanja, stanja ličnosti). Uzevši zajedno, ove empirijske studije pružaju vredan uvid u složenu ulogu koju situacije igraju u razumevanju ličnosti kao dinamičkog sistema. Simpozijum pruža priliku da se istraže implikacije ovih nalaza i podstiče dalju diskusiju i saradnju među istraživačima u ovoj oblasti.

Panel diskusija


Da li škola može biti agens društvene promene? I zašto ne?
Učesnici: Danijela Jović, Nacionalna asocijacija praktičara/ki omladinskog rada
Boris Jokić, Institut za društvena istraživanja u Zagrebu
Neda Nosović, Gimnazija „Svetozar Marković“, Novi Sad
Moderatorka: Olja Jovanović, Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet u Beogradu

Još Burdije (Bourdieu, 1974) opisuje jaz između dominantnog narativa o školi kao agensu društvene promene i dominantne prakse kroz koju škola deluje kao konzervirajuća sila, odnosno održava status quo u društvu. Međutim, pitanje “Da li škola može biti agens društvene promene?” nosi rizik od edukacionalizacije – smeštanja odgovornost za rešavanje obrazovnih, ali i širih društvenih problema, u školu i nastavnike (Hooge et al., 2011). Da bismo izbegli “zamku” edukacionalizacije, preformilisaćemo pitanje iz naslova i baviti se pitanjem: “Sa kojim ciljem, u kojim okolnostima i u kojoj meri škola može biti agens društvene promene?”

Šta pokreće školu da deluje? Kolektivne akcije koje vode društvenoj promeni nisu jednokratni, slučajni događaji, pre su rezultat promišljenog i dugotrajnog delovanja (Anyon, 2009). Prema Gencu (Ganz, 2011), značajnu ulogu u nastajanju i održavanju kolektivne akcije imaju narativi koji predstavljaju most između vrednosti i delovanja. Narativi koji mobilišu zajednicu su oni narativi koji odgovaraju na pitanja zašto bih baš JA trebao/la da delujem, zašto bismo baš MI trebali delovati, i zašto je značajno delovati baš SADA (Ganz, 2011). Stoga, u okviru diskusije bavićemo se pitanjem koje teme, u ovom trenutku, imaju potencijal da okupe i pokrenu školsku zajednicu na kolektivnu akciju.

Šta utiče na delovanje škole? Škola je uronjena u složenu i nekoordinisanu mrežu uticaja na lokalnom, regionalnom, nacionalnom, ali i globalnom nivou, koji nisu uvek (čak najčešće nisu) podrška agensnosti škole (Fullan, 2000). Promene koje kreću od škole, nužno zahtevaju osvešćivanje ograničenja i resursa za delovanje škole, ali i napore škole da ove činioce mobiliše na način koji vodi promeni. Šta utiče na agensnost škole i kako je možemo podržati biće jedno od pitanja kojim ćemo se baviti u okviru diskusije.

U kojoj meri škola može biti agens društvene promene? Literatura ukazuje na ograničene domete promena koje kreću od nivoa škole ka gore, jer su one obično inicirane i usmerene na rešavanje lokalnih problema (Honig, 2004). Istovremeno, to pokreće pitanje: “Gde je “gore” u reformama odozdo na gore?” i “Da li promena u razumevanju “gore” menja potencijal škole da bude agens promene?” Okrugli sto će biti prilika za diskusiju o navedenim pitanjima između praktičara, istraživača i aktivista, sa ciljem da realističnije sagledamo prostore u kojima škola može delovati kao agens promene, ali i uloge i odgovornosti svakog od nas u ovom procesu.