UVOD U SEMI-LONGITUDINALNE MODELE

Uopšteno govoreći, cilj istraživanja u psihologiji je razumeti psihičke procese u svrhu promocije mentalnog stanja pojedinca. Većina istraživanja se bazira na ispitivanju psihičkih procesa u jednoj vremenskoj tački. Međutim, ponekad nam je važno predvideti u kom smeru će se određeni psihički proces odvijati. U tom smislu, ne zanima nas samo odnos između različitih varijabli, već nas zanima i koliko su neki psihički fenomeni stabilni u vremenu, tj. koliko su podložni promenama i kako smer i intenzitet tih promena možemo predvideti. U ovoj radionici prikazaće se osnovni nacrti longitudinalnih istraživanja koji se analiziraju statističkim postupkom analize krive rasta (eng. growth curve analysis). Da bi se razumeli osnovni postupci ove analize, polaznici radionice će biti upoznati sa osnovama strukturalnog modelovanja i konfirmatornom faktorskom analizom. Primeri analiza će se sprovoditi pomoću statističkog softvera IBM SPSS Amos. Radionica je prvenstveno namenjena studentima master i doktorskih studija, kao i mladim istraživačima, ali i svima onima koji se interesuju za longitudinalna istraživanja i imaju bazično predznanje iz statistike.

Dr Dino Krupić je poslijedoktorand na Filozofskom fakultetu Sveučilišta Josipa Jurja Strossmayera u Osijeku. Angažovan je na predmetima iz kolegija koji se odnose na primenjenu metodologiju i psihometriju, te psihologiju ličnosti. U naučnom radu najviše se interesuje za biološku osnovu ličnosti u okviru Teorije osetljivosti na potkrepljenje, korišćenje virtualne realnosti u izazivanju reakcije straha i anksioznosti, te razvojem ličnosti i izvršnih funkcija kod dece.
http://www.ffos.unios.hr/cv/12/psihologija/dino-krupic

RODITELJSKO (NE)PRIHVATANJE HRONIČNOG ZDRAVSTVENOG STANJA KOD DETETA: PROCENA RODITELJA I MOGUĆNOSTI PODRŠKE

Doc. dr Tatjana Krstić, zaposlena na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, na Katedri za psihologiju. Kao specijalista medicinske psihologije je stekla veoma bogato profesionalno iskustvo u psihodijagnostici, savetovanju i psihoterapiji sa decom, adolescentima i njihovim roditeljima. Edukovala se iz različitih terapijskih pravaca za psihoterapijski rad sa decom i adolescentima (Integrativni dečji psihoterapuet). Profesionalno interesovanje usmereno na roditeljski odnos prema detetovom zdravstvenom stanju rezultiralo je brojnim istraživačkim nalazima. U saradnji sa kolegama sličnih interesovanja je kreirala grupni program podrške za roditelje dece sa hroničnim bolestima ili smetnjama u razvoju, pod nazivom “Naša priča”.

Trajanje radionice: 90 minuta
Broj učesnika: 25
Učesnici: psiholozi, defektolozi, socijalni radnici, lekari, vaspitači, nastavnici i svi zainteresovani za oblast savetodavnog rada i podrške porodici

Ciljevi radionice su:
Predstavljanje koncepta razrešenja, odnosno kognitivnog i emocionalnog prihvatanja detetovog zdravstvenog stanja;
Upoznavanje sa načinom procene roditeljskog odnosa prema detetovom zdravstvenom stanju;
Prikazivanje mogućnosti pružanja podrške roditeljima dece sa hroničnim bolestima/ smetnjama u razvoju.

Roditeljsko razrešenje predstavlja kognitivno i emocionalno prihvatanje detetovog zdravstvenog stanja, odnosno hronične bolesti ili smetnje u razvoju. Učesnici radionice će imati prilike da se upoznaju sa konceptom razrešenja i njegovim značajem za ostvarivanje kvalitetne roditeljske brige o detetu. Tokom radionice će biti prikazan i dijagnostički instrument za procenu roditeljskog odnosa prema detetovom zdravstvenom stanju pod nazivom Intervju o reagovanju na dijagnozu (Pianta i Marvin). Premda roditeljsko razrešenje predstavljamo kao dihotomnu kategoriju (razrešen vs. nerazrešen), klinički rad ukazuje da je pre u pitanju jedan proces i da je razrešenje opravdano sagledavati kao kontinuum, o čemu će biti diskutovano. U završnom delu radionice će učesnicima biti predstavljen program podrške “Naša priča” (Krstić, Mihić i Branković), koji je namenjen roditeljima dece sa hroničnim bolestima ili razvojnim smetnjama i čiji je glavni fokus usmeren na promovisanje i podršku roditeljskog razrešenja.

GALAKTIČKI VODIČ KROZ OBJAVLJIVANJE RADA
(Radionica u okviru TraNSferovog podskupa)

Na ovoj radionici će se polaznici upoznati sa svim koracima u proceduri prijave rada u neki naučni časopis. Najpre, koji koraci prethode pisanju rada, na koji način izveštavati o rezultatima u skladu sa savremenom naučnom praksom i smernicama, kako odabrati adekvatan časopis za rad, koje su najčešće greške prilikom prijave rada i kako ih preduprediti, koji su mogući ishodi prilikom prijave rada i kako odgovoriti na njih i slično.

Radionica je osmišljena tako da polaznicima pruži informacije o novim trendovima u publikovanju načnih radova, kao i praktične savete u vezi sa samom pripremom i svim propratnim aspektima prijave rada, uključujući i demonstraciju rada s alatima koji mogu olašati ovaj proces.

Radionica je namenjena studentima master studija i doktorskih studija, kao i svim mladim istraživačima.
Voditelji radionice su doc. dr Bojana Bodroža i doc. dr Bojana Dinić koje imaju iskustva u različitim ulogama u procesu objavljivanja rada, i kao autori, recenzenti i članovi uredništva nacionalnih i međunarodnih naučnih časopisa.
http://www.psihologija.ff.uns.ac.rs/?bojana_bodroza
http://www.psihologija.ff.uns.ac.rs/?bojana_dinic